Luk je namirnica koja može da poboljša zdravlje jetre i pomogne nam da se oslobodimo viceralnih masti. Zvuči dobro jer je u pitanju jedna od najčešće korišćenih namirnica, a sada je to potvrdila i jedna studija.
Jetra je važan, ali osetljiv organ: Koja hrana joj najviše škodi
Centralna laboratorija našeg organizma ima izazovan zadatak da reguliše metabolizam, vrši razgradnju masnoća i pretvara vrednosti konzumiranih namirnica u energiju. Takođe, jetra je značajna i za eliminaciju toksina iz tela. Ukoliko je opteretimo sa previše štetnih materija iz hrane, njena funkcija može da se poremeti. Previše unetih masnoća s vremenom može da dovede do upale što ostavlja ožiljno tkivo na jetri i uzrokuje cirozu. Suprotno raširenom mišljenju, ciroza jetre ne nastaje samo zbog konzumiranja alkohola i gaziranih pića, već i hrane poput pomfrita, čipsa, hamburgera, pohovanog i prženog mesa.
Šta su visceralne masti i kako ugrožavaju organizam
Masne naslage koje se sakupljaju nisu samo rezultata nakupljanja malo „sala“ ako neko vreme nismo pazili šta jedemo. Reč je o visceralnoj masti, masnoćama taloženim duboko u abdomenu koje obuhvataju stomak ali i creva i jetru. Uz to, mogu da stvore plakove u arterijama. Naučnici kažu da su visceralne masti oko struka jasniji pokazatelj mogućih zdravstvenih problema nego telesna težina ili BMI (indeks telesne mase). To su dijabetes, masna jetra, visok holsterol, kardiovaskularne bolesti, pankreatitis, oboljenja dojki.
Japanska studija: Luk i svojstva u regulaciji funkcije jetre i smanjenja visceralnih masti
Studija iz 2020. objavljena u časopisu Nutrients bavila se istraživanjem da li redovno konzumiranje luka može da poboljša funkciju jetre i smanji gojaznost, odnosno visceralne masti. Istraživači su pre svega istakli da luk sadrži flavonoid zvani kvercetin, odgovoran za boju povrća. U slučaju luka, najviši sadržaj je zabeležen u žutom i crvenom luku. Od ranije je poznato da kvercetin ima antioksidativne efekte zkoji smanjuju upalne procese u telu, koji su među izazivačima gojaznosti i metaboličkih problema.
Istraživanje je sprovedeno u Hokaidu (Japan), na 70 odraslih osoba starosti između 30 i 60 godina. Od jednog broja učesnika je zatraženo da konzumiraju 9 grama luka u prahu svakog dana tokom 12 nedelja. Kontrolna grupa je konzumirala placebo prah.
Manje masnih naslaga i niži „dobar“ holesterol
Naučnici su uporedili i nivoe holesterola lipoproteina visoke gustine, poznatog kao „dobar“ holesterol. Ova vrsta holesterola je ključna za održavanje funkcije jetre i kontrolu težine. Na kraju je otkriveno da je kod onih koji su unosili luk u prahu primećeno veće smanjenje masti na stomaku u odnosu na učesnike koji su uzimali placebo.
Takođe, nivoi enzima zvanog alanin aminotransferaza (ALT) su bili smanjeni u grupi koja je uzimala luk u prahu. Ovaj enzim se nalazi u jetri i povećava se samo kada dođe do oštećenja ovog važnog organa. Nalazi su naveli autore na zaključak da luk ima velike prednosti i potencijale u borbi protiv gojaznosti i poboljšanju zdravlja jetre.
Koje vrste luka imaju najviše kvercetina?
Prethodna istraživanja pokazuju da sorte žutog (chartreuse) i crvenog luka sadrže najviše kvercetina, a žuti luk sadrži i visoke nivoe frakcije ovog flavonoida, nazvanog kvercetin 3-glukozid. Potrebno je još istraživanja kako bi se potvrdila korisna svojstva luka u saniranju čestih problema kakvi su gojaznost, taloženje visceralnih masti i bolesti jetre, ali naučnici su puni optimizma. Luk je svakako jedna od namirnica koju bi trebalo uključiti u svakodnevnu ishranu, posebno ako vam ne smeta njegov oštar ukus i niste skloni nadimanju i gasovima.
