Vino – crno, crveno ili roze? Možda ipak belo? Na internetu ćemo pročitati da je čaša crnog vina „čisto“ zdravlje, pa i da je preporučuju lekari i stručnjaci za ishranu. Ali, i da kod nekih ljudi može da izazove porast krvnog pritiska. Najnovija istraživanja koja se odnose na povezanost vina i rizika od malignih bolesti su, najblaže rečeno, puna kontraverzi.
Vino i rizik od raka
Šta kažu najnovija istraživanja o napitku koji se dvojako vezuje za današnji dan – i kao simbol Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinogradara i kao piće kojim se najčešće nazdravlja nekim romantičnim povodima?
– Za umeren unos alkohola, pod čim se po ugostiteljskim standardima podrazumeva jedno alkoholno piće za žene i dva za muškarce, smatralo se da može imati pozitivne efekte na zdravlje, najpre na kardiovaskularni sistem. Ali, u poslednje vreme se gomilaju istraživanja koja sugerišu da čak i umerena konzumacija alkohola može povećati rizik od raka. U vezi sa tim, alkohol pripada prvoj grupi kancerogenih materija po klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka. Alkohol, prema njihovim navodima, uzrokuje najmanje sedam vrsta raka, uključujući rak debelog creva i rak dojke kod žena – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Svetlana Stanišić.
Pijete alkohol u umerenim količinama: Da li je to i „tapija“ na smanjeni rizik od bolesti?
Posebno je interesantno i intrigantno, navodi naša sagovornica, nešto što se pokazalo kroz studije. Naime, polovina svih slučajeva raka povezanih sa alkoholom u evropskom regionu registrovana je kod osoba koje su „lagano“ i „umereno“ unosile alkohol. Zbog toga je, prenosi nam, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) trenutno stava da nema praga ispod koga smo sigurni, odnosno da rizik za zdravlje počinje od prve kapljice bilo kojeg alkoholnog pića. Ali, dodaje prof.dr Stanišić, nije svejedno koje alkoholno piće je u pitanju.
Čemu crno vino duguje najbolju reputaciju u svetu alkoholnih pića
Kada je reč o alkoholu, crno vino ima najbolju reputaciju. Prof.dr Stanišić podseća da se interes za zdravstvene efekte crnog vina pojavio se 1990-ih godina, nakon popularizacije „Francuskog paradoksa“ i pojašnjava na šta se odnosi:
– Zapaženo je da Francuzi, uprkos ishrani bogatoj zasićenim mastima, imaju relativno nisku učestalost srčanih bolesti, što je delimično pripisano unosu crnog vina. U skladu sa tim, Hrelia i saradnici (2022) ističu da umeren unos vina, posebno u kontekstu mediteranske dijete, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, tipa 2 dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, kancera i prevremene smrti. Razlog je pored ostalog i to što je crno vino bogato bioaktivnim polifenolima, koji imaju antioksidativnu aktivnost i dobre efekte na ljudsko zdravlje. Ova jedinjenja, kao što su flavanoli, flavonoli, antocijani i resveratrol, učestvuju u sprečavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja.
Vino kao probiotik?
– Međutim, slični efekti se mogu dobiti unosom soka od grožđa, kako je pokazala skorija studija Barbalho i saradnika (2020). Ona je uporedila efekte vina i soka od grožđa na kardiovaskularne rizike i pokazala da unos oba proizvoda dovodi do ublažavanja metaboličkog sindroma, nivoa šećera u krvi, smanjenja ukupnog holesterola, LDL ili lošeg holesterola, porasta HDl ili dobrog holesterola, triglicerida, krvnog pritiska i nivoa homocisteina. Osim toga, Nash i saradnici (2018) u svojoj studiji pokazuju da unos polifenola i iz grožđa i iz crnog vina pozitivno utiče na crevnu mikrobiotu, povećavajući broj korisnih bakterija poput Lactobacillus i Bifidobacterium, dok istovremeno smanjuje prisustvo bakterija povezanih sa negativnim zdravstvenim ishodima – objašnjava redovni profesor na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.
Rizici od karcinoma i moguće koristi konzumacije vina
Kada je u pitanju rak, a imajući u vidu kancerogenost alkohola, pokazalo se da vino i u ovom slučaju ima prednosti – kaže profesor dr Stanišić navodeći rezultate kliničkih studija:
– Na primer, skorija studija (Xu i sar., 2019) je pokazala da rizik od kolorektalnog kancera nije viši kod onih koji unose vino u odnosu na apstinente. Vartolomei i saradnici (2018) su istraživali uticaj vina na rak prostate i bili malo precizniji u zaključcima, pa su pokazali da umerena konzumacija crnog vina može imati zaštitni efekat, smanjujući rizik za 12 odsto, dok umerena konzumacija belog vina povećava rizik od raka prostate. Neki su išli tako daleko sa entuzijazmom da su istraživali mogućnost upotrebe polifenola iz vina za borbu protiv raka (Duan, i sar. 2021). Naime, fenolna jedinjenja iz vina mogu doprineti borbi protiv raka na brojne načine, uključujući oštećenje DNK, oksidativni stres, inhibiciju proliferacije ćelija, indukciju apoptoze i autofagije, kao i regulaciju više signalnih molekula i genetske ekspresije. Zbog toga autori ove studije polifenole vide kao obećavajuće hemoprotektivne i hemoterapeutske agente.
Ko finansira istraživanja, a ko su ljudi koji imaju više koristi od vina
Ipak, upozorava sagovornica našeg portala, pre nego što se „zaletimo“ po otvarač, treba imati na umu mišljenje „drugog tabora“, koji tvrdi da crveno vino može ponuditi neke koristi, ali daleko od toga da se može smatrati eliksirom. Pre svega, naglašava prof.dr Stanišić, industrija alkohola ima interes da promoviše crveno vino kao „zdrav“ izbor. Naime, studija iz 2020. godine objavljena u Evropskom časopisu za javno zdravlje otkrila je da je većina studija o alkoholu finansirana ili podržana od strane industrije alkohola.
Drugo, prema njenim rečima, dosta stručnjaka tvrdi da nije samo do crnog vina. Istraživanja Kostija, Lorenza, Panagiotakosa i saradnika (2021) kao i Fiorea, Messine, Petrelle i drugih (2020), bacaju svetlo na važnu vezu između konzumacije alkohola, dijetetskih navika i načina života u kontekstu zdravlja i dugovečnosti. Otkriveno je, prenosi nam stručnjak za ishranu, da osobe koje preferiraju vino češće koriste zdraviju ishranu, bogatu voćem, ribom, kuvanim povrćem, salatama i koriste maslinovo ulje za kuvanje. Ovakav način ishrane i života ima pozitivan uticaj na zdravlje, smanjujući rizik od hroničnih bolesti.
Još kontraverzi u istraživanjima o dužem životu uz vino
Još tvrđi stavovi su izneti u sistematskoj analizi objavljena u visokograngiranom JAMA Network Open, gde se navodi da čak i umerena konzumacija alkohola ne smanjuje rizik od smrti i da su zdravstvene koristi od bilo koje konzumacije alkohola, uključujući i crno vino, vrlo upitne.
– Sve ovo ukazuje na važnost razmatranja celokupnog načina života, a ne samo fokusa na alkohol kada se razmatraju zdravstveni efekti. Dok crno vino može doneti određene zdravstvene benefite zbog svojih antioksidativnih svojstava, ključno je shvatiti da više faktora, uključujući celokupne dijetetske navike i način života, kao i to sa kim ga pijete, igraju ulogu u uticaju na zdravlje i dugovečnost – zaključuje prof.dr Svetlana Stanišić u razgovoru za eKlinika portal.
