Postoje izuzeci i mlečni proizvodi koji ne bi trebalo da izazovu nadimanje i druge digestivne simptome Foto: Shutterstock
Mleko i mlečni proizvodi predmet su brojnih istraživanja o mogućoj vezi između načina ishrane i nekih oblika karcinoma. Proučava se ne samo uticaj hrane na razvoj bolesti, već i način ishrane koji bi bio od najveće koristi pacijentima. Većina stručnjaka naglašava da je zabluda da je određena hrana lek za kancer. Pacijentima se pre svega savetuje, dobro izbalansirana ishrana, koja će osnažiti organizam za borbu sa bolešću.
Dr Meroë Morse sa MD Anderson’s Integrative Medicine Center, naglašava da su zaključci istraživanja o vezi između karcinoma i načina ishrane veoma raznoliki i sasvim suprotni. Na primer, pojedine studije navode da mleko i mlečni proizvodi mogu da pojačaju rizik od određenih malignih bolesti, druge studije navode da mleko i mlečni proizvodi mogu da spreče razvoj nekih oblika raka.
– Postoje neki dokazi o vezi između raka prostate i pojačane konzumacije mleka i mlečnih proizvoda – kaže Morse. Kao jedan od mogućih razloga istraživanja navode podatak da mlečni proizvodi povećavaju cirkulišući nivo IGF-1 (faktor rasta sličan insulinu 1), koji kako se pretpostavlja podstiče razvoj raka prostate. IGF-1 jedan je od bitnih faktora rasta i diferencijacije ćelije, to je peptidni hormon koji se produkuje u jetri pod uticajem hormona rasta, po strukturi sličan insulinskom receptoru.
Deluje na ciljana tkiva tako što se vezuje za specifične receptore i za insulinski receptor. Veruje se a konzumacija mlečnih proizvoda povećava oslobađanje insulinskih faktora rasta i da postoji korelacija sa povećanim nivoima faktora rasta insulina kod raka prostate.
Vredi napomenuti da ipak većina lekara kliničara naglašava da nema nikakvih pravila kada je reč o raku prostate, lekari naglašavaju samo da je bitno da se bolest što pre otkrije i da što pre počne lečenje.
Pojedina istraživanja navode da mleko i mlečni proizvodi mogu da spreče pojavu raka dojke i debelog creva. Korist od mleka se dovodi u vezu sa kalcijumom i vitaminom D. Smatra se da odgovarajuće količine vitamina D i kalcijuma mogu da nas zaštite od razvoja malignih ćelija. Sa druge strane ni na ovom polju nema ujednačenih rezultata, pa stručnjaci navode da je potrebno uraditi više nezavisnih istraživanja koja bi utvrdila tačne mehanizme delovanja mleka i mlečnih proizvoda i na kraju ponudila verniji odgovor.
– Mlečni proizvodi su prilično širok pojam i uključuju mleko, puter, sir, fermentisane mlečne proizvode kao što su jogurti i kefir, pa čak i kondenzovano mleko u prahu – kaže Morse. U dosadašnjim studijama nije precizirano da li se mislili na sve vrste mleka i mlečne proizvode, nije povučena razlika između različitih vrsta mleka.
Dr Morse podseća i da neće sve osobe isto reagovati na mlečne proizvode. Pojedini ljudi nemaju enzim koji im omogućava da svare laktozu, kod nekih osoba moguće je posle upotrebe mleka da dođe do razvoja upale, nadimanja, dijareje, grčeva, mučnine, bolova u zglobovima.
– Postoje neke namirnice za koje se veruje da uzrokuju upalne procese, s druge strane zapaljenje može da podstakne razvoj malignih ćelija. Bitno je zato da pokušamo da smirimo upalu iz više uglova, pa i određenim načinom ishrane – kaže Morse. Preporuka je da smanjimo unos mlečnih proizvoda koji nam ne prijaju, većina stručnjaka umesto običnog kuvanog mleka savetuje konzumaciju fermentisanih mlečnih proizvoda kao što su kefir ili jogurt.
Naglašava se da kod osoba koje dobro tolerišu mlečne proizvode, umerena konzumacija može biti od koristi. Mlečni proizvodi obiluju visokim sadržajem proteina, kalcijuma, vitamina B i vitamina rastvorljivim u mastima kao što su A, D, E i K, kaže Morse.
– Svi smo različiti i potreban je personalizovan pristup, umerene količine visokokvalitetnih mlečnih proizvoda kao što su jogurt ili sir mogu da budu od koristi za zdravlje – objašnjava dr Morse.
Lekari savetuju da u idealnom slučaju, naš jelovnik bude sastavljen od dve trećine namirnica biljnog porekla- povrća, celih žitarica, mahunarki, biljnih proteina. Drugu trećinu trebalo bi da čine posni proteini kao što su piletina ili riba, kao i mlečni proizvodi sa manje masnoća.
Veliki broj stručnjaka savetuje mediteranski način ishrane kao dobru prevenciju bolesti srca i krvnih sudova i nekih oblika raka. Preporuka je da se o svim nedoumicama, posebno hronični bolesnici i osobe koje se leče od raka posavetuju sa svojim lekarom.
Savet je da biramo mleko i mlečne proizvode bez aditiva. Mleko krava koje su pasle na nekoj livadi ili šumskom proplanku sadrži veće količine omega -3 masnih kiselina. I pored toga što se smatra da postoji veza izmeću masnoća i nekih bolesti, stručnjaci skreću pažnju da biramo mleko i mlečne proizvode sa umerenim sadržajem mlečnih masti, jer ona povećava apsorpciju vitamina i osećaj sitosti. Potrebno je ipak da izbegavamo zaslađena mleka i ona sa dodatkom boje. Stručnjaci skreću pažnju da je bitna raznovrsnost, pa predlažu da jedan dan konzumiramo jogurt ili kiselo mleko, a sledećeg dana sir.