Koja hrana nas leti najmanje zagreva

Najviše energije zahteva varenje proteina, zatim ugljenih hidrata pa masti. Teže svarljivi obroci su oni koji sadrže kombinaciju sva tri makronutrijenta, odnosno složeni obroci. O tome šta da jedemo a šta da izbegavamo tokom vrelih letnjih dana razgovarali smo sa Svetlanom Milosav Ćirić, dijetetičarem-nutricionistom.

Unos tečnosti tokom letnjih vrućina

– U periodu letnjih vrućina prijaće nam unos više tečnosti, što će nas rashladiti. Međutim, ukoliko popijemo hladnu vodu ili limunadu, naše telo će doživeti temperaturni šok. Hladni napitak će nas naglo, ali kratkotrajno rashladiti, a telo će početi da se zagreva kako bi se regulisala telesna temperatura, što nam tokom vrelih letnjih dana nije cilj. Bolje je popiti napitak sobne temperature ili čak neki topli napitak, kao na primer čaj, ili pojesti toplu supu ili čorbu – kaže Svetlana Ćirić.

Hrana koja rashlađuje

– Kada je u pitanju hrana, treba koristiti lako svarljive namirnice koje sadrže dosta vode, minerala i vitamina. U prolećnom i letnjem periodu dostupno nam je sveže voće i povrće. Može se napraviti smuti, ali da ne prelazi 150 ml dnevno zbog previše šećera. Od krastavca ili paradajza možemo napraviti hladne čorbe, ali i tople čorbe od korenastog povrća. Čvrsta hrana ima veći termički efekat od tečne, a pošto proteini oslobađaju najviše toplote prilikom varenja, mogu se zameniti proteinskim napicima kao što je surutka –  objašnjava Svetlana Milosav Ćirić.

Pasulj i teže svarljiva hrana

Našu sagovornicu smo pitali zašto treba leti da izbegavamo hranu kao što je na primer pasulj?

– Hrana kojoj je potrebno duže vreme da se svari svakako nas više zagreva pa je treba izbegavati. To su kombinacije mesa sa skrobnim povrćem, nemasna mesa poput pilećeg belog mesa, zatim nemasna crvena mesa, sve vrste ribe, školjki, morskih plodova i belance. Čvrsta integralna hrana i mahunarke su teže za varenje. Naročito pasulj sa suvim mesom ima veći termički efekat jer sadrži skrob, proteine, masti i dosta vlakana. Čak i kuvani pasulj koji se dodaje ohlađen u salate ili integralne žitarice nije pogodan jer sadrži dosta skroba i vlakana. Varenje ovakvih obroka ne samo da troši puno energije, nego i dugo traje – upozorava naša sagovornica

Šta jesti leti osim voća i povrća

– Povrće i voće koje prvo treba birati tokom letnjih dana su jagode, tikvice, zelene salate, celer, krastavci i dinje. A pored toga, proste masti, skrob i šećeri su lako i brzo svarljiva hrana i imaju niži termički efekat, ali postoji mogućnost unosa prekomernih kalorija. Preporuka je da se na početku obroka unese čorba od povrća, a zatim salata koja može da sadrži proteine u vidu mesa ili jezgrastog voća ili sir. Nakon ovakvog obroka treba izbeći dezerte i alkoholna pića – savetuje Ćirić.

Začinsko bilje za letnje vrućine

– Dodaci ishrani kao što je prirodno začinsko bilje mogu pomoći tokom letnjih vrućina. Egzotični začini poput đumbira, cimeta, kurkume, a posebno ljute papričice podstiču cirkulaciju. Na taj način dolazi do kratkotrajnog zagrevanja tela, podstiče se znojenje, a dugoročni efekat je rashlađivanje. Isti efekat mogu postići domaći začini kao što su beli luk, ren, ruzmarin, majoran, origano, rotkvice, anis –  objašnjava Svetlana Milosav Ćirić.

Važnost hidratacije

– Kada su u pitanju napici, veoma je važna hidratacija. Dnevno je neophodno uneti osam čaša vode, a tokom vrućina po potrebi i više. Kafa ima značajan termički efekat i podstiče izlučivanje tečnosti šest puta više od količine popijene kafe. Odlična zamena za kafu je čaj od ruzmarina koji će vam podići energiju. Osobe sklone prekomernom znojenju mogu piti čaj od žalfije koji će smanjiti znojenje – zaključuje Svetlana Milosav Ćirić.