Zašto ne možemo da odolimo čipsu i čokoladi? Naučnici imaju odgovor

Kada jedemo hranu sa visokim procentom masti i šećera aktivira se dopaminergički sistem - područje u mozgu koje je odgovorno za motivaciju i nagradu

To što ne možemo da odolimo čipsu i čokoladi, prema naučnicima, može se slobodno podvesti pod neku vrstu zavisnosti. Često, iako znamo da to ne treba da radimo, posegnemo za slatkim ili slanim, masnim zalogajem. Bilo da se radi o čokoladici, kesici čipsa ili manjoj porciji prženih krumpirića, jednostavno ne uspevate da odolite. I šta god da tražite kao izgovor, studija pokazuje da nas je zapravo na konzumaciju slatkog ili slanog/masnog naterao – naš mozak.

Za to što ne možemo da odolimo čokoladi i čipsu kriv je naš mozak

Preporučujemo

Nastojeći da istraže ulogu mozga u žudnji za hranom s visokim procentom masti i šećera, međunarodni tim naučnika, koji su vodili stručnjaci za istraživanje metabolizma sa Max Planck Institute, odabrao je grupu ljudi normalne telesne težine kojima je dvaput nedeljno tokom 8 nedelja davano da konzumiraju puding s visokim procentom mlečnih masti. Istovremeno su svakodnevno konzumirali i drugu hranu koju obično jedu. Pre i za vreme studije naučnici su pratili njihovu moždanu aktivnost. Kontrolna grupa dobijala je porciju pudinga s istom količinom kalorija, ali s manje masti i šećera.

- Naša sklonost da jedemo hranu s visokim procentom masti i šećera, takozvani zapadnjački način ishrane, može da bude urođena ili se razvija kao rezultat prekomerne telesne težine. Ali, verujemo da nas na ovakvu naviku zapravo nauči naš mozak - smatra dr Sharmili Edwin Thanarajah, istraživač sa Max Planck Institute i jedan od autora studije.

Čovek nesvesno uvek preferira hranu koja sadrži puno masti i šećera

Dr Thanarajah i njegove kolege ustanovili su da se moždana aktivnost znatno povećala u grupi koja je jela puding s visokim procentom masti i šećera, što je posebno aktiviralo dopaminergički sistem (koji uključuje dopamin), područje u mozgu odgovorno za motivaciju i nagradu. Dopamin je poznat kao hormon koji nam omogućuje “osećaj zadovoljstva” i važan je s evolucionog  stajališta. Mozak oslobađa velike količine dopamina kada praktkujemo stvari nužno potrebne za preživljavanje i reprodukciju, a to su konzumiranje hrane i seks.

- Merenja moždane aktivnosti koja smo obavili na ispitanicima pokazala su da se mozak sam po sebi "preusmerava" kada konzumiramo čips i sličnu hranu. On nas podsvesno uči da preferiramo hranu kojom sami sebe nagrađujemo. Kroz ovakve promene u mozgu, nesvesno ćemo uvek preferirati hranu koja sadrži puno masti i šećera - objašnjava vođa studije profesor Marc Tittgemeyer.

Zbog nagrađujuće kombinacije ne možemo da odolimo čipsu i čokoladi

Kombinacija masnoće i šećera posebno je "nagrađujuća". Istraživači u studiji ističu da mnoge vrste današnje prerađene hrane imaju visoku energetsku vrednost kao i da često sadrže i masnoće i šećere, što narušava zdravlje. Za vreme trajanja istraživanja ispitanici se nisu ugojili ništa više od onih iz kontrolne grupe, a ni nivo šećera i holesterola u krvi nije im se bitno promenio. Ali,  istraživači pretpostavljaju da će se njihova sklonost prema masnoj i slatkoj hrani nastaviti i nakon završetka studije.

- U mozgu se stvaraju nove veze koje čovek ne uspeva tako brzo da raskine. Uostalom, cela poenta studije i jeste u tome da jednom kada nešto naučimo to ne zaboravljamo tako brzo - podseća profesor Tittgemeyer.

Naučnici koji su vodili istraživanje upozoravaju da je studija sprovedena na malom uzorku, na 57 ispitanika, i ističu da bi rezultati mogli da budu drugačiji kod ljudi prekomerne telesne težine, sa  drugačijim prehrambenim navikama ili u slučaju kraćeg trajanja studije.