Kofein je najrasprostranjeniji stimulans na svetu koji nije zastupljen samo u kafi već i u određenim gaziranim sokovima, energetskim napitcima, crnoj čokoladi. Kofeina ima i u pojedinim dijetetskim suplementima, nekim čajevima i lekovima koji se izdaju bez lekarskog recepta. Stručnjaci kažu da u umerenim dozama, kofein može da poboljša fizičke i mentalne sposobnosti. Ipak, nešto veće količine kofeina mogu da imaju negativne posledice. Može da dođe do ometanja apsorpcije gvožđa, kalcijuma, deficita vitamina D. Poseban oprez se savetuje trudnicama i dojiljama.
Bezbedne doze kofeina za trudnice i dojilje?
Kafa sa kofeinom je čest način na koji se ujutro razbuđujemo i pripremamo za radni dan. Družimo se i odmaramo uz ovaj napitak, koji se izgleda konzumira u sve većim količinama. Nekada se kafa ispijala u minijaturnim šoljicama, danas se pije iz velikih čaša i to više puta dnevno. Stručnjaci kažu da se do 400 mg kofeina smatra bezbednom dnevnom količinom kofeina za zdrave odrasle osobe. Izuzetak su trudnice i dojilje.
– Ova doza do 400 mg se odnosi na ukupan dnevni unos. Ako pričamo o bezbednoj dozi koju odrasla osoba sme uzeti odjednom to je onda do 200 mg, ili jednostavnije rečeno do 2 soljice jače kafe. Ukoliko se konzumiraju veće količine uobičajeni neželjeni efekti su glavobolja, vrtoglavica, nervoza, nemir i problemi sa spavanjem. Kod trudnica i dojilja posebno treba obratiti pažnju na unos kofeina. Dnevni unos koji se smatra bezbednim je do 200 mg kofeina što predstavlja dve do tri šoljice kafe. U slučaju da trudnica svakodnevno unosi više od ove količine može povećati rizik od komplikacija u trudnoći, kao što je mala porođajna težina, pa čak i pobačaj. Sa druge strane ako dojilja unosi veće količine kofeina moguća je pojava uznemirenosti i razdražljivosti bebe, problema sa spavanjem. Dojena deca uzrasta do dva meseca su osetljivija zbog slabije eliminacije kofeina – kaže za portal eKlinika farmaceut Farmaceutske komore Srbije mag. farm. spec Kristina Kovačević.
Kako bi kofein mogla da konzumiraju deca i mladi ?
Mladi najčešće unose kofein iz gaziranih pića, kafe i čaja. Kristina Kovačević dodaje da roditelji treba da znaju da postoji mnogo različitih vrsta proizvoda sa velikim količinama kofeina. Zato je potrebno pre upotrebe da proverimo količine kofeina na etiketi proizvoda i listu sastojaka.
– U ovom trenutku, pedijatri savetuju da deca mlađa od 12 ne unose kofein, a sva deca mlađa od 18 godina da ne koriste energetske napitke. To ne znači da dete ne sme da jede čokoladu, ali roditelji treba da znaju da u 100 g crne čokolade ima oko 60 mg kofeina. Za decu od 12 do 18 godina smatra se da je bezbedna doza do 100 mg na dan. Ako dete od 30 kilograma pojede 50 grama crne čokolade i popije čašu gaziranog napitka sa kofeinom, unelo je 100 miligrama kofeina, što se smatra gornjom granicom koja ne predstavlja rizik po zdravlje deteta – precizira Kovačević.
Kofein može da ometa san i razvoj mozga
Sagovornica portala eKlinika naglašava da se deca i adolescenti još uvek razvijaju i da uticaj kofeina na njihov nervni i kardiovaskularni sistem nije u potpunosti poznat.
– Previše kofeina može da izazove probleme kao što su povećana uznemirenost, povećan broj otkucaja srca, povišen krvni pritisak, želudačne probleme i poremećaj sna. Kofein može ometati san, a time i pravilan razvoj mozga. Previše kofeina je opasno za decu – upozorava Kovačević.
Kofein i gvožđe
Zamolimi smo Kristinu Kovačević i da nam objasni i kako kofein deluje na apsorpciju pojedinih minerala i vitamina?
– Nekoliko studija otkrilo je da kafa i druga pića sa kofeinom mogu da smanje apsorpciju gvožđa. Jedno istraživanje je pokazalo da ispijanje šoljice kafe uz obrok koji sadrži meso smanjuje apsorpciju gvožđa za 39, a čaj za 64 odsto. Druga studija je pokazala da ispijanje šoljice instant kafe sa obrokom od hleba smanjuje apsorpciju gvožđa za 60 do 90 odsto. Štaviše, što su kafa ili čaj jači, manje se gvožđa apsorbuje. Međutim, čini se da sam kofein nije glavna supstanca koja ometa apsorpciju gvožđa. U stvari, jedna studija je otkrila da se sam kofein vezuje samo za oko 6 odsto gvožđa iz obroka. S obzirom da se radi o relativno maloj količini, na apsorpciju gvožđa moraju da utiču i drugi faktori, kao što su tanini i polifenoli. Redovna konzumacija kafe takođe može da utiče na nivo skladištenja gvožđa – precizira Kovačević.
Kada da popijemo kafu kako ne bi bilo uticaja na apsorpciju minerala?
Velika studija otkrila je i da je među starijim ljudima svaka šoljica kafe nedeljno bila povezana sa 1 odsto nižim nivoom feritina, proteina koji predstavlja zalihe gvožđa, dodaje ona
– Međutim, važno je zapamtiti da efekti kafe i kofeina na apsorpciju gvožđa zavise od toga kada pijete kafu. Na primer, ispijanje kafe sat vremena pre obroka nema uticaja na apsorpciju gvožđa. Sa druge strane, kafa ometa apsorpciju gvožđa u istoj meri ako se pije uz obrok ili jedan sat nakon obroka – naglašava Kovačević.
Mogu li veće doze kofeina da dovedu do deficita vitamina D?
Često u brzini mnoge osobe popiju prvu kafu pre obroka. Kristina Kovačević naglašava da kafu ili bilo koji napitak sa kofeinom ne bi trebalo konzumirati na prazan stomak, jer na taj način može da dođe do mučnine, nadimanja, neprijatnih gasova.
– Dva sata nakon obroka smatra se prihvatljivim vremenom za uživanje u kafi. Prema istraživačima, kofein takođe može da ometa način na koji telo apsorbuje kalcijum iz hrane i da poveća količinu kalcijuma koju bubrezi moraju da eliminišu. Ova dva mehanizma mogu da smanje količinu kalcijuma koju osoba ima u svom telu. Za sada, ipak, nema dokaza da osobe koje svakodnevno piju kafu imaju veći rizik od osteoporoze. Kofein ometa dejstvo vitamina D. Svakodnevni unos visokih doza kofeina kroz hranu izgleda da povećava rizik od deficita vitamina D – navodi Kristina Kovačević.
