Dr Veroslava Stanković: Istina, postoje različite preporuke za poslednji obrok u danu, ali i jasna pravila u odnosu na šta se određuje potreba za njim Foto: Veroslava Stanković/Shutterstock
Od obaveznog obroka koji se ne izbegava, večera je upražnjavanjem modernijih režima ishrane došla u „nemilost“ i postala obrok koji bi trebalo „dati neprijatelju“. Da li je takav način rasporeda unošenja hrane idealan za svaku osobu?
Uobročenost, odnosno redovan raspored obroka je ritual o čijem uticaju na zdravlje se sve ređe govori. Sa druge strane, internet je preplavljen savetima za efikasne modele ishrane uz koje ćemo lako smršati. Prisutni su konfuzija i zbunjenost u populaciji. Tako nikada nismo imali više korisnih saveta o pravilnoj ishrani ali i gojaznosti, dijabetesa i poremećaja ishrane. Kako smo došli dotle?
– Svedoci smo da mnogi „naučnici“ tvrde da nije zdravo da se doručkuje. Drugi govore o večeri kao o najnezdravijem obroku. Sve studije objavljene u naučnim časopisima tvrde da je potrebno imati tri glavna obroka i jednu do dve užine, pa čak i lagan obrok pred spavanje, zavisno od zdravstvenog stanja. Razmak između obroka bi trebalo da bude maksimalno tri sata jer to dovodi do stabilnog nivoa šećera u krvi, što smanjuje rizik od naglog pada energije, gladi i naknadnog prejedanja – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal Mr sc.med.dr Veroslava Stanković, dijetolog, i naglašava:
– Uobročenost može poboljšati metabolizam. Naime, telu treba više energije za varenje hrane kada se obroci rasporede tokom dana. Manji, češći obroci omogućavaju telu da efikasnije apsorbuje hranljive materije iz hrane. Planiranje obroka i užina može pomoći u održavanju rutine i smanjiti želju za nezdravim grickalicama. Raspodelom obroka i užina lakše je uneti raznovrsnu hranu, što pomaže u obezbeđivanju potrebnih vitamina i minerala.
Sagovornica našeg portala, koja je šef katedre Strukovni nutricionista dijetetičar na Akademiji strukovnih studija Beograd (odsek Visoka zdravstvena škola), potvrđuje da se večera dugo svrstava u „kontraverzni“ obrok. Konstatuje i da postoje različite preporuke vezano za poslednji obrok u toku dana. Kreće se od toga da je obavezan i da može da se jede 2 sata pred počinak, do potpune zabrane večere.
Međutim, ipak navodi da se svi dijetolozi slažu sa tim da je večera obavezna i da treba da se prilagođava radnom danu osobe, zdravstvenom stanju, kao i kulturološkim faktorima.
Večera je, prema rečima dr Veroslave Stanković važna iz nekoliko razloga:
O čemu bi trebalo da vodimo računa kada odlučujemo da li da večeru izbacimo iz redovnog jelovnika?
– Preskakanje večere nije univerzalno zdravo za sve, jer se reakcije na to razlikuju od osobe do osobe. Istraživanja pokazuju da neki ljudi mogu imati koristi od preskakanja večere, posebno u okviru intermitentnog posta (za koji još uvek ne postoje konkretni naučni dokazi da ima pozitivne efekte na zdravlje), dok drugi mogu doživeti negativne posledice, kao što su umor, razdražljivost ili prejedanje sledećeg dana. Dakle, izbacivanje večere može biti korisno za neke. Ali, ne i za sve ljude. Važno je razmotriti individualne potrebe i životni stil. Ako razmišljate o tome, najbolje je konsultovati se s dijetologom ili izabranim lekarom. Tako ćete biti sigurni da ta odluka podržava vaše zdravlje – odgovara dijetolog.
Takođe, sve češće se koristi i termin „izbalansirana ishrana“, a veoma mali broj ljudi informisan je o tome šta zaista podrazumeva. Najčešće se misli da je izbalansirana ishrana unos različitih grupa hrane u odgovarajućim proporcijama kako bi se zadovoljile nutritivne potrebe tela. Međutim, kako kaže dr Stanković, treba biti dobro informisan o osnovnim principima izbalansirane ishrane:
– Oni podrazumevaju pre svega raznovrsnost, odnosno uključivanje širokog spektra namirnica iz svih grupa (voće, povrće, žitarice, proteini, masti), kako bi se obezbedila raznolika paleta vitamina i minerala. Obroci treba da budu proporcionalno raspoređeni, što znači da bi trebalo obratiti pažnju na veličinu porcija i količine svake grupe hrane. Moramo voditi računa o prikladnom unosu makronutrijenata, unositi ugljene hidrate kao glavni izvor energije (žitarice celih zrna, voće, povrće); proteine, koji su važni za rast i obnovu tkiva (meso, riba, jaja, mahunarke, orašasti plodovi) i masti neophodne za apsorpciju vitamina i zdravlje srca (maslinovo ulje, avokado, orašasti plodove).
– Unošenjem mikronutrijenata obezbedićemo dovoljne količine vitamina i minerala, što se može postići raznovrsnom ishranom. Optimalna hidratacija održava se sa dovoljno tečnosti, idealno najčešće vode. I konačno, veoma važno je ograničenje unosa nezdravih namirnica – procesuirane hrane, dodanih šećera, zasićenih masti i natrijuma – podsetila je u razgovoru za eKlinika portal Mr sc.med.dr Veroslava Stanković, dijetolog.