Zašto se prejedamo? Nauka otkriva 5 zamki prejedanja – da li ste i vi upali u neku?

Identifikovano 5 različitih obrazaca prejedanja koji mogu da ponište sav trud uložen u mršavljenje, čak i kod najupornijih osoba koje se strogo pridržavaju dijete

Kada se prejedamo to znači da jedemo iako nismo gladni, konzumiramo višak hrane koja prelazi granicu sitosti. Ako prejedanje postane navika to može da dovede do povećanja telesne težine i poremećaja u ishrani. Ali, stručnjaci naglašavaju da prejedanje nije poremećaj ishrane, već stanje biloške prirode.

To što se prejedamo nije poremećaj ishrane, kažu stručnjaci

Preporučujemo

Pod stresom telo proizvodi više hormona koji se zove kortizol. Povećan nivo kortizola izaziva reakciju „bori se ili beži“ koja nam, između ostalog, govori da je vreme da pronađemo hranu. Kortizol naime izaziva žudnju za hranom bogatom šećerom, mastima ili solju. Tu su i drugi faktori - koliko brzo jedemo, šta jedemo, kada jedemo i šta radimo dok jedemo... jer sve to može da doprinese ti prejedanju. Povremeno prejedanje može da izazove bol u stomaku i loše varenje, može da promeni način na koji telo reguliše glad i doprinosi povećanju telesne težine.

Ljudi treba da utvrde šta je "okidač" njihovog prejedanja

Istraživači su identifikovali pet različitih obrazaca prejedanja koji mogu da ponište sav trud uložen u mršavljenje, čak i kod najupornijih osoba koje se strogo pridržavaju dijete. Prepoznavanje ovih obrazaca moglo bi da bude ključno za održavanje zdrave telesne težine.

- Cilj je da se ljudima pomogne da razumeju svoje "okidače" i prave uzroke prejedanja, kako hrana ne bi postala problem - ističe autor studije dr Nabil Alshurafa, profesor preventivne medicine na Northwestern University u Čikagu.

Kako da izbegnemo da se prejedamo?

Stručnjaci izdvajaju nekoliko manje poznatih načina da se obuzda želja za još jednom porcijom. U novoj studiji, učesnici su nosili dva senzora — jedan nalik pametnom satu, a drugi pametnu ogrlicu — plus kameru koja je automatski snimala tokom jela i pića. Oprema se nosila dve nedelje. Dr Alshurafa sa svojim timom analizirao je podatke i identifikovao pet obrazaca prejedanja:

• Gozba uz dostavu hrane: neki ljudi su se prejedali hranom iz dostave, što se često dovodi u vezu sa društvenim iskustvom — dogovaranjem sa prijateljima šta će se naručiti i uživanjem u hrani tokom zajedničkog večernjeg druženja.

• Večernje uživanje u restoranu: večere u restoranima, koje deluju raskošno i privlačno, naročito sa porodicom i bliskim prijateljima, često produžavaju obrok, pa se tako pojede više hrane.

• Večernja "kriza": osobe koje posežu za kasnim zalogajima, naročito pripremljenim kod kuće radi opuštanja, rizikuju da nastave da jedu i nakon što su siti.

• Nekontrolisano uživanje u hrani: reč  je spontanim, hedonističkim napadima prejedanja koji se javljaju tokom posla ili dok učimo, često zbog mentalnog preopterećenja koje narušava sposobnost samokontrole.

• Večernje grickalice na "nervnoj bazi": anksiozno grickanje sveg i svačega, uglavnom grickalica, a ne velikih obroka - dovodi se u vezu sa visokim nivoom stresa i osećanjima poput usamljenosti.