Nutricionisti su objasnili šta se dešava s našim telom i varenjem kada se prejedemo. Takođe, dali su nam i savete o tome šta možemo da uradimo kada se osećamo naduto zbog previše hrane. Ne, stomak neće „eksplodirati”, ali…
Kratkoročni efekti prejedanja
Kada jedemo, naš stomak se širi kako bi primio hranu. Ovaj proces šalje signal mozgu da smo siti. Međutim, prejedanje može prouzrokovati da se stomak proširi izvan svojih normalnih kapaciteta, što dovodi do osećaja pretrpanosti, nadutosti i nelagodnosti dok hrana prelazi u tanko crevo.
- Gorušica ili refluks kiseline
- Osećaj umora
- Nelagodnost u stomaku
- Povišen nivo šećera u krvi
– Veliki obrok može dovesti do smetnji sa probavom i refluksa kiseline, što može biti veoma neprijatno, objašnjava nutricionistkinja Loren Harris-Pinkus
Refluks kiseline ili gorušica se javlja kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, što izaziva neprijatan osećaj pečenja ili kiseo ukus u ustima.
– To je posebno problematično ako se obrok konzumira neposredno pred spavanje, jer ležanje pogoršava simptome i remeti san – dodaje Harris-Pinkus.
Osim toga, prejedanje može izazvati osećaj pospanosti jer telo preusmerava energiju na varenje. Ako jedemo mnogo ugljenih hidrata, nivo šećera u krvi se može značajno povećati, što uzrokuje lučenje insulina. Višak glukoze se skladišti kao mast ako se ne potroši u ćelijama za energiju.
Dugoročni efekti prejedanja
– Unošenje više kalorija nego što trošimo dovodi do povećanja telesne mase – kaže Harris-Pinkus. Prejedanje može dovesti do insulinske rezistencije, što ometa normalno preuzimanje glukoze iz krvi u ćelije, povećavajući rizik od dijabetesa.
- Povećanje telesne mase
- Veći rizik od dijabetesa tipa 2
- Insulinska rezistencija
- Leptinska rezistencija
- Povišeni trigliceridi
Pored toga, stalno prejedanje može izazvati rezistenciju na leptin – hormon koji mozgu šalje signal da smo siti. Kada dođe do ove rezistencije, apetit ostaje visok, što vodi daljem prejedanju i povećanju telesne težine.
Šta uraditi kada se prejedemo
Pre svega, ako se to dešava retko, ne treba se previše opterećivati, savetuje nutricionistkinja Loren Manker. Pokušajmo sa šetnjom ili čajem od đumbira kako bismo olakšali varenje. Izbegavajmo gazirana pića i ležanje, jer to može pogoršati gorušicu.
Ako stalno osećamo potrebu da se prejedamo, potrebno je da obratimo pažnju na okidače – da li jedemo zbog stresa, dosade ili je možda u pitanju i emotivna glad? Takođe, redovno obezbeđivanje proteina, vlakana i zdravih masti može pomoći da ostanemo siti i izbegnemo prejedanje.
Tako da na kraju možemo da zaključimo da povremeno prejedanje može izazvati kratkotrajne smetnje, ali dugotrajno i često prejedanje može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ako primetite da često jedete previše, posavetujte se sa specijalistom za ishranu ili nutricionistom.
