Samo po sebi crveno meso nije štetno u malim količinama, problem je kada se prekomerno konzumira Foto: Shutterstock
Malokrvnost (anemija) je stanje u kojem se uočava smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi. Manjak crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina rezultira nedostatkom kiseonika u tkivima. Anemične osobe često se žale ma umor, slabost, vrtoglavice, boja kože je bleda. Najčešći oblik malokrvnosti jeste sideropenijska anemija koja je posledica nedostatka gvožđa u organizmu. Smanjene količine gvožđa mogu da oslabe kognitivne sposobnost i srce, dovedu do niza zdravstvenih komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Pretpostavlja se da je zbog neodgovarajuće ishrane, ali i „brze hrane“ sa obiljem soli, šećera i masnoća, anemija sve zastupljeniji zdravstveni problem u savremenom svetu. Manjak gvožđa je češći nego što se u prvi mah očekivalo, istraživanje objavljeno u JAMA Network Open u kojem je učestvovalo 8.000 osoba beleži manjak gvožđa kod 29 odsto ispitanika. Tačan broj odraslih osoba koje pate od anemije zbog nedostatka gvožđa nije poznat, ali stručnjaci zapažaju da se i pored lako dostupnih terapija, ne leči više od polovine osoba sa manjkom gvožđa.
Crvena krvna zrnca (eritrociti) sadrže hemoglobin, protein koji prenosi kiseonik iz pluća do tkiva u organizmu. Usled nedovoljnih zaliha gvožđa najčešće se javlja malokrvnost, ali manjak gvožđa može da dovede i do sindroma nervoznih nogu, umanjene fizičke i kognitivne sposobnosti, srčane insuficijencije. Smatra se da je nedostatak gvožđa jedan od vodeći faktora rizika za pojavu nekog oblika bolesti na globalnom nivou.
Pored umora, slabosti, vrtoglavice, blede boje kože, malokrvne osobe se žale na probleme sa disanjem posebno posle fizičkog napora, javljaju se i glavobolje, ubrzan rad srca, moguć je gubitak kose, dok nokti postaju lako lomljivi.
Lekari ističu da su žene u povećanom riziku od manjka gvožđa zbog menstrualnog krvarenja, kao i u periodima trudnoće i dojenja. Nedostatak ovog bitnog minerala beleži se i posle operativnih zahvata, povreda, gastrointestinalnih bolesti, peptičkog ulkusa. Manjak gvožđa je i posledica veganske i vegetarijanske ishrane.
Kvalitetna i dobro izbalansirana ishrana jedan je od načina na koje možemo da regulišemo vrednosti gvožđa. Crveno meso je najpoznatiji izvor gvožđa. Hem gvožđe potiče iz namirnica životinjskog porekla, ali ovog minerala ima i biljkama i tada se označava kao nehem gvožđe. Lekari kažu da naše telo lakše apsorbuje hem gvožđe.
S druge strane hem gvožđe, u prekomernim količinama, može da dovede do rizika od dijabetesa tiap 2 i razvoja drugih zdravstvenih problema, upozoravaju stručnjaci.
– Samo po sebi crveno meso nije štetno u malim količinama, problem je kada se prekomerno konzumira, u većim porcijama i posebno proizvodima kao što su slanina i kobasice – kaže dijetetičar Yaa Boakye.
Redovno konzumiranje većih količina crvenog mesa neki stručnjaci povezuju sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, raka debelog creva.
Gastrointestinalni dijetetičar Adrian Hernandez potvrđuje da naše telo lakše apsorbuje hem gvožđe, ali i dodaje da pored crvenog mesa gvožđa ima i u živinskom mesu, ribi, jajima.
Kada je reč o biljnoj hrani najviše gvožđa ima u žitaricama celog zrna, lisnatom zelenom povrću, orašastim plodovima, semenkama.
Averi Zenker, registrovani dijetetičar dodaje da su bitni izvori gvožđa i sočivo, grašak, pasulj, sušeno voće (smokve, urme, šljive), krompir, kakao prah, tamna čokolada sa većim sadržajem kakaa.
Hrana bogata gvožđem u kombinaciji sa vitaminom C jedan je od najboljih načina nadoknade zaliha gvožđa. Preporučuju se zato namirnice bogate vitaminom C kao što su agrumi, paprike, bobice, paradajz, kivi. Na ovaj način ojačaćemo imunitet i na najbolji način pripremiti telo za nadolazeće hladnije dane u godini.
Averi Zenker savetuje da izbegavamo konzumaciju čaja ili kafe neposredno pred obrok, ili odmah posle obroka. Sva navedena pića sadrže tanine koji mogu inhibirati apsorpciju gvožđa. Kalcijum kojim obiluju mleko i mlečni proizvodi, takođe, može da ograniči apsorbciju gvožđa.
– Pokušajte da suplemente kalcijuma ili hranu bogatu kalcijumom konzumirate odvojeno od obroka u kojem ima gvožđa – objašnjava Zenker.
Malokrvnost se najčešće utvrđuje ispitivanjem nivoa hemoglobina. Normalne vrednosti hemoglobina su 11 do 16 g/dl za decu, 12,1 do 15,1 g/dl za žene, 13,8 do 17,2 g/dl, za muškarce.