Doručak se često naziva „najvažnijim obrokom u danu“, i to s dobrim razlogom. Kao što samo ime kaže, doručak prekida noćni post, dopunjava zalihe glukoze kako bi povećao nivo energije i budnost, a istovremeno obezbeđuje i druge esencijalne hranljive materije potrebne za dobro zdravlje. Mnoge studije pokazale su zdravstvene prednosti doručka – kratkoročno poboljšava nivo energije i sposobnost koncentracije i može da pomogne u boljoj kontroli težine, smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca na duži rok.
Doručak nema efekta ako biramo pogrešne namirnice
Uprkos prednostima koje doručak ima za naše zdravlje, mnogi ljudi ga često preskaču iz raznih razloga. Takođe, čak i kada je prvi jutarnji obrok redovan, vrlo često se dešava da ujutru pojedemo namirnice koje i nisu baš preporučljive za početak dana.
Postoji nekoliko namirnica koje deluju primamljivo za doručak, ali zapravo nisu najbolji izbor hrane pre 10 sati ujutru, posebno ako vodimo računa da imamo dovoljno energije za početak dana ili da ne poremetimo varenje. Stručnjaci izdvajaju 5 namirnica koje bi bilo dobro izbegavati ujutru:
1. Slatke žitarice i peciva
Kroasani, pite, pogačice i ostalo pecivo, kao i prerađene žitarice s mnogo šećera sadrže dosta rafinisanog šećera i malo vlakana, što uzrokuje nagli skok šećera u krvi, a ubrzo sledi pad. Takođe, ove namirnice uopšte nisu zasitne, ne utoljavaju glad koju osećamo posle noćnog odmora. Iako su praktične i lagane za pripremu većina žitarica sadrži mnogo dodanih šećera koji lako mogu da se pretvore u masne naslage na trbuhu. Rezultat ovakvog doručka je da se vrlo brzo posle njega osećamo umorno, a gladni smo već posle sat vremena.
2. Voćni sokovi iz tetrapaka – generalno industrijski sokovi
Iako zvuče „zdravo“, industrijski voćni sokovi puni su fruktoze, bez vlakana su koja se inače nalaze u celom voću. To dovodi do brzog skoka šećera u krvi i opterećuje jetru.
3. Jogurt sa dodacima (voćni jogurti, jogurti sa žitaricama ili slatkišima)
Mnogi voćni jogurti sadrže iznenađujuće velike količine dodanog šećera. Umesto da budemo siti, često izazivaju, uzrokuju brzu glad, ali i nadutost. Jogurt i mlečni proizvodi s manjim procentom masnoća prilično su čest odabir namirnica za doručak, ali takva hrana ne sadrži dovoljno proteina i osim toga zbog malog udela masnoća brzo izazivaju glad. Istraživanja su pokazala da jogurt s većim procentom masnoća doprinosi gubitku telesne mase.
4. Pržena ili masna hrana (slanina, kobasice, pite sa sirom)
Masna i teška hrana ujutru može da optereti želudac, izazove usporeno varenje ili „lenju probavu“ ali i osećaj umora. Pržena i masna hrana teško se vari, pogotovo ako ovakvu hranu pojedemo čim se probudimo, a nismo ni malo bili fizički aktivni, bar i ono malo tokom jutarnje pripreme po kući.
5. Kafa na prazan stomak
Omiljeni crni napitak na prazan stomak može da iritira želudac, poveća nivo kortizola (hormona stresa), izazove kiseline ili nervozu. Savet nutricionista je da je bolje popiti kafu posle doručka, a ne kao zamenu za obrok.
Kao doručak pre 10 sati ujutru ne preporučuju se i namirnice kao što su jabuke, kruške, breskve, beli luk, pasulj… jer sadrže sve fermentirajuće oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole. To su ugljenihidrtai na koje su ljudi osetljivi jer ih je teže svariti od drugih, što uzrokuje nadutost. Naravno, navedene namirnice ne treba izbegavati jer sadrže i niz korisnih materija, ali ih je bolje jesti kasnije tokom dana kada je sistem za varenje aktivniji.
