Gastritis je zapaljenje sluzokože želuca, praćeno bolom, žarenjem u želucu, osećajem gorušice, mučninom, povraćanjem. Pacijenti se žale na nadutost, čest je i gubitak apetita, gadljivost na hranu, javlja se i osećaj rane sitosti, težine posle obroka. Stručnjaci kažu da sam gastritis nije opasna bolest, ipak ako se ne leči na vreme i iskomplikuje može da bude uvod u rak želuca.
Prva terapija
Gastritis je uglavnom posledica neracionalne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, antibiotika, javlja se i usled bakterijske infekcije, upotrebe žestokih alkoholnih pića, neodgovarajuće ishrane.
Masna, začinjena hrana, alkoholna i gazirana pića mogu da dovedu do simptoma gastritisa. Ovo zapaljenje sluzokože želuca može u bitnoj meri da onesposobi čoveka, a jedna od prvih terapija jeste promena načina ishrane. Lekari savetuju raznovrsne namirnice, pre svega, lako svarljiv kuvano povrće, nemasna meso, integralne žitarice, manje i češće obroke.
Kafa i cigareta na prazan stomak
Stručnjaci kažu da tipičan pacijent sa gastritisom konzumira ljuta jela, brzo jede, često guta velike komade hrane. Obroci su sastavljeni od veće količine mesa sa roštilja, gaziranih pića. Osobe koje pate od gastritisa umeju dan da započnu kafom i cigaretom na prazan stomak, pa potom da kasnije konzumiraju veće količine hrane, posle čega se jave neprijatni bolovi i mučnina.
Stres i lekovi
Kada se na sve doda stres, primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova, problem postaje još veći. Lekari napominju da gastritis može da bude reakcija na primenu različitih lekova, infekcija, javlja se i kod pacijenata na hemioterapiji.
Gastritis u težim slučajevima prate i komorbiditeti, poput gastroezofagijalne refluksne bolesti (GERB) i hiatus hernije. Pogrešna ishrana može da iskomplikuje samu bolest i lečenje, ali stručnjaci ipak primećuju da je uvek potrebno nešto što će da pokrene sam tok bolesti. To može da bude bakterijska infekcija (Helicobacter pylori, E. Coli, Campilobacter), upotreba lekova protiv bolova kao što su aspirin (acetilsalicilna kiselina).
Lekovi pomažu i odmažu
Ovi lekovi smanjuju upalu, ali u isto vreme usled njihove primene povećava se sekrecija kiseline. Zbog toga je bitno da se pacijent pridržava određenih pre svega nefarmakoloških mera lečenja. Pojedini stručnjaci kažu da je moguće da se uz ove mere, blaži slučajevi upale sluznice želuca reše u roku od nekoliko meseci, kod težih oblika upale biće ipak potrebno više vremena, do par godina.
Ne savetuju se voda ili sokovi tokom jela
Jedan od bitnih saveta jeste da ne konzumiramo preobilne obroke. Prevelike količine hrane dovode do širenja želudačnog zida i potom pojačanog lučenja kiseline, koja deluje na već oštećenu sluznicu. Kako bi se izbegle ove iritacije, ne savetuje se da pijemo vodu ili sokove tokom jela, niti posle obroka.
Stručnjaci objašnjavaju da povećane količine tečnosti razblaže želudačnu kiselinu, zbog čega, kad je varenje hrane u želucu pri kraju, dolazi do naknadnog lučenja veće količine kiseline. Ta povećana kiselina dodatno „nagriza“ već upaljenu sluznicu želuca. Ukoliko baš moramo da pijemo tečnost dozvoljeno je nekoliko gutljaja, ali ne cela čaša. Savet je da prođe nekih 60 minuta pa potom da pijemo vodu. Potrebno je da izbegavamo obilne i jako začinjenje obroke, ali i izgladnjivanje, već da imamo više manjih obroka tokom dana.
