Zelena dijeta ne bi trebalo da se smatra nekim pomodnim trendom koji nameće ishranu zasnovanu isključivo na zelenom voću i povrću. Naprotiv. Zelena ishrana zapravo je održiva, dobra i za nas i za planetu – i mnogo ju je lakše slediti je nego što se možda misli. A i odličan je način pročišćavanja tela nakon zimskog perioda i teže ishrane. Naravno, očekujte i lepšu figuru.
Zašto nam je potrebna zelena ishrana
Ujedinjene nacije UN definišu održivu prehranu kao „onu ishranu sa malim uticajem na životnu sredinu a koja doprinosi sigurnosti hrane i ishrane, kao i zdravom životu sadašnjih i budućih generacija“. Drugim rečima, zelena ishrana nije samo pridržavanje zdrave ishrane danas – već osigurava da i naša deca i unuci mogu da jedu kvalitetnu hranu.
Oslobađanje organizma od toksina
Zelena dijeta namenjena je osobama koje ne jedu meso, a htele bi da skinu po neki kilogram viška, na što zdraviji način. Glavne namirnice potrebne za ovu dijetu su voće, povrće i integralne žitarice. Vitamini, minerali i ostali nutrijenti, kojima su bogate namirnice koje se moraju konzumirati, oslobađaju organizam od toksina i omogućavaju zdravo mršavljenje. Svaki dan se jede više – manje po istom rasporedu, ali je vrlo važno da se kombinuju različite namirnice.
Zeleni jelovnik
Kada se probudite prvo popijte čašu voćnog soka.
Doručak: Sveže voće, po izboru
Međuobrok: Sveže povrće (salata), tost od integralnog brašna ili supa (pileća, juneća) ili čaša mleka
Ručak: Sveže povrće i krompir ili umesto krompira možete jesti pirinač ili komad sira
Večera: Mešana salata.
Napomena: Krompir se uvek jede sa salatom.
Pažljivo kombinujte namirnice
Voće nemojte da kombinujete ni sa čim drugim i nemojte ga jesti odmah nakon neke druge vrste namirnica. Jedite ga na prazan želudac. Nakon zelenog povrća sačekajte najmanje 30 minuta, a posle krompira i pirinča treba sačekati najmanje 3 sata, pa tek onda jesti voće. Mleko je takođe
zaseban obrok i ni ono ne sme da se meša s drugim namirnicama.
