Proteinski puding ili jaja? Nutricionista otkriva kada „high protein” zaista ima smisla

Sve je počelo od sportista, a danas su proteinski pudinzi, čokolade, šejkovi i pločice postali gotovo svakodnevni izbor mnogih ljudi. Police prodavnica prepune su proizvoda sa velikim natpisima high protein, dok društvene mreže šalju poruku da je više proteina gotovo uvek bolje za zdravlje.

Ali da li je zaista tako? Da li proteinski proizvodi mogu da zamene kvalitetan obrok ili su samo praktična dopuna ishrani? Da li je proteinska čokolada zaista zdravija od obične i koliko proteina je čoveku uopšte potrebno tokom dana?

Na ova pitanja odgovara Jovana Srejić Ferluga, specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar, koja ističe da odgovor nije ni crno ni belo, već da sve zavisi od toga kako biramo proizvode i kako izgleda naša celokupna ishrana.

Oznaka „high protein” nije isto što i zdrav proizvod

Mnogi će bez razmišljanja posegnuti za proizvodom na kojem piše da sadrži mnogo proteina, ali da li je taj natpis dovoljan razlog za kupovinu?

– Istina je negde između. Proteinski proizvodi nisu sami po sebi ni „zdravi” ni „nezdravi”. Oni su pre svega praktični proizvodi koji odgovaraju savremenom načinu života. Problem nastaje kada oznaku high protein ljudi dožive kao garanciju da je proizvod zdrav. Nije. Proteinski puding može biti sasvim korektan izbor, ali proteinska čokolada i dalje može sadržati mnogo kalorija, zasićenih masti i zaslađivača. Dodavanje proteina ne briše ostale sastojke. Protein je samo jedna stavka na deklaraciji, a koliko je zdrav proizvod određuje cela deklaracija – kaže Jovana Srejić Ferluga.

Da li su industrijski proteini jednako kvalitetni kao oni iz hrane?

Jedna od najčešćih dilema jeste da li organizam jednako koristi proteine iz proteinskog šejka i, na primer, iz jaja ili ribe.

– Ako proizvod sadrži kvalitetan protein, poput proteina surutke (whey), mlečnih proteina ili proteina belanca jaja, njegova biološka vrednost može biti veoma visoka i potpuno uporediva sa prirodnim izvorima. Međutim, prirodne namirnice donose mnogo više od proteina. Iz jaja ne dobijamo samo proteine već i vitamine, minerale i zdrave masti. Iz ribe dobijamo omega-3 masne kiseline, iz mahunarki vlakna, a uz jogurt korisne bakterije. Zato proteinski proizvodi mogu dopuniti ishranu, ali ne mogu zameniti raznovrsnu ishranu – objašnjava Jovana Srejić Ferluga.

Koje namirnice prirodno sadrže najviše proteina?

Da li je većini ljudi uopšte potreban proteinski puding ili dnevne potrebe mogu da zadovolje kroz uobičajenu ishranu?

– Da. Većina zdravih odraslih osoba može bez problema da zadovolji potrebe kroz ishranu. Najbolji izvori su jaja, riba, piletina i ćuretina, nemasno meso, grčki jogurt i sveži sir, mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija, tofu i tempeh. Ako tokom dana pojedete jaja za doručak, jogurt za užinu i porciju mesa ili ribe uz ručak i večeru, vrlo verovatno ste već uneli dovoljno proteina bez ijednog proteinskog proizvoda – ističe Jovana Srejić Ferluga.

Kome proteinski proizvodi zaista mogu da koriste?

Iako reklame često ostavljaju utisak da su namenjeni svima, postoje grupe ljudi kojima oni mogu biti posebno korisni.

– Najveću korist imaju osobe kojima je teško da unesu dovoljno proteina kroz običnu hranu. To mogu biti sportisti sa povećanim potrebama, starije osobe koje gube mišićnu masu, ljudi koji se oporavljaju nakon operacije ili bolesti, osobe koje mršave i žele da sačuvaju mišićnu masu, kao i ljudi koji zbog posla često preskaču obroke. S druge strane, zdravom detetu koje normalno jede proteinski puding nije potreban. Za njega su čaša jogurta i kuvano jaje mnogo bolji izbor – kaže Jovana Srejić Ferluga.

Šta prvo pogledati na deklaraciji?

Kada kupujemo proteinski proizvod, većina nas najpre traži broj grama proteina. Međutim, to nije najvažniji podatak.

– Najveća greška je gledati samo koliko proizvod ima proteina. Pogledajte i koliko ima dodatog šećera, koliko ima zasićenih masti, kolika je kalorijska vrednost i koliko je duga lista sastojaka. Ako proizvod ima 20 grama proteina, ali i mnogo šećera i kalorija, nije nužno bolji izbor od običnog jogurta. Moj savet je jednostavan: prvo pročitajte spisak sastojaka, tek onda nutritivnu tabelu – savetuje Jovana Srejić Ferluga.

Može li se preterati sa proteinskim proizvodima?

Kao i kod mnogih drugih namirnica, problem nastaje kada praktično rešenje postane svakodnevna navika.

– Problem nije protein sam po sebi, već preterivanje. Ako nekoliko puta dnevno jedemo proteinske čokoladice, pudinge i šejkove umesto pravih obroka, ishrana postaje siromašna vlaknima, vitaminima i mineralima. Poseban oprez potreban je osobama koje imaju određene bolesti bubrega ili kojima je lekar preporučio ograničen unos proteina. Kod njih visokoproteinska ishrana nije bezazlena. Za većinu zdravih ljudi povremena upotreba ovih proizvoda nije problem, ali ne bi trebalo da postanu osnova ishrane – naglašava Jovana Srejić Ferluga.

Koliko proteina nam je zaista potrebno?

Na društvenim mrežama često se stiče utisak da gotovo svi unosimo premalo proteina. Da li je to zaista slučaj?

– Većini zdravih odraslih osoba potrebno je oko 0,8-1,2 g proteina po kilogramu telesne mase dnevno, dok su potrebe veće kod sportista, starijih osoba, trudnica ili osoba koje se oporavljaju od bolesti. U praksi mnogo češće viđam da ljudi imaju loše raspoređen unos proteina, nego da imaju pravi manjak. Na primer, doručak od peciva, ručak sa malo mesa i lagana večera na bazi testenine, tortilje ili pirinča mogu značiti da se gotovo svi proteini unesu u jednom obroku. Mnogo je korisnije rasporediti ih tokom celog dana: zbog lakšeg varenja, dužeg osećaja sitosti kao i tajmiranja unosa nakon treninga kako bi se gradili i oporavili mišići – objašnjava Jovana Srejić Ferluga.

Šta je pametnije kupiti: proteinski puding ili kvalitetan obrok?

Ako biste mogli da izdvojite novac samo za jedno, šta bi trebalo da bude prvi izbor?

– Bez dileme, na kvalitetan obrok. Za istu količinu novca često možete kupiti jaja, jogurt ili sveži sir koji će vas duže zasititi i obezbediti mnogo više hranljivih materija. Proteinski proizvodi su dobra rezerva kada ste na putu, u kancelariji ili nemate vremena za obrok. Ali ako imate izbor između proteinskog pudinga i omleta sa jogurtom, omlet je uvek bolja investicija za vaše zdravlje – ističe Jovana Srejić Ferluga.

Proteinska čokolada nije automatski zdravija od obične

Na kraju, nutricionista upozorava na jednu od najčešćih zabluda među potrošačima.

– Ne, nije automatska garancija za zdrav proizvod. Oznaka „high protein” govori samo da proizvod sadrži više proteina. Ona ne govori ništa o količini šećera, kalorija, zasićenih masti ili stepenu prerade. Proteinska čokolada može imati gotovo istu kalorijsku vrednost kao obična, samo sa nešto više proteina. Zato potrošačima uvek kažem: ne kupujte proizvod zbog natpisa na prednjoj strani ambalaže. Okrenite ga i pročitajte zadnju stranu. Upravo tamo piše da li je zaista dobar izbor – poručuje Jovana Srejić Ferluga.

Proteini jesu važni, ali nisu jedino merilo zdrave ishrane

Popularnost proteinskih proizvoda pokazuje da ljudi sve više razmišljaju o ishrani, što je svakako pozitivan trend. Ipak, kako naglašava Jovana Srejić Ferluga, nijedan proizvod ne treba procenjivati samo po jednom sastojku ili marketinškoj poruci na ambalaži.

Za većinu zdravih ljudi najbolji izbor i dalje su raznovrsni, kvalitetni obroci sa jajima, ribom, mesom, mlečnim proizvodima ili mahunarkama. Proteinski puding ili šejk mogu biti praktično rešenje kada nemamo vremena, ali ne bi trebalo da postanu zamena za svakodnevnu, uravnoteženu ishranu. Jer, kada je zdravlje u pitanju, cela slika je uvek važnija od jedne reči na pakovanju.

(eKlinika.rs)