Saveti mikrobiologa: Kako izbeći trovanje hranom tokom novogodišnjih praznika

Trovanje hranom karakteristično je prazničnu sezonu zbog velikih porodičnih obroka, sirove živine, prepunog frižidera, hrane na švedskom stolu... Sve su to faktori koji  povećavaju šanse za kontaminaciju. Najčešći bakterijski uzroci trovanja hranom su campylobacter i salmonella, koji se često nalaze na sirovoj živini.

Kako da izbegnemo trovanje hranom? 

Iako je većina slučajeva trovanja hranom blaga i prolazi sama od sebe, trovanje može da bude ozbiljn0 za ranjive grupe - malu decu, starije odrasle osobe, trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Simptomi su obično mučnina, povraćanje, temperatura, dijareja i opšti osećaj slabosti. Mikrobiolozi ukazuju na praznične prehrambene navike koje povećavaju rizik od trovanja hranom i savetuju kako da ih izbegnemo.

Preporučujemo

Neproveravanje datuma upotrebe

Provera datuma upotrebe posebno važna oko novogodišnjih i božićnih praznika, kada su frižideri često puni, a hrana je kupljena unapred. Hrana označena sa „upotrebiti do“ je lako kvarljiva i mora pravilno da se čuva u frižideru i konzumira u navedenom roku kako bi se sprečio razvoj bakterija. Čak i ako je hrana još uvek u roku trajanja, ne treba je jesti ako je ambalaža naduta ili ako hrana miriše ili izgleda neobično kada se otvori. To su znaci moguće bakterijske ili gljivične kontaminacije i bezbednije je baciti hranu.

Nedovoljno odmrzavanje zamrznute živine ili pranje

Velikim zamrznutim pticama, poput ćurki, može da bude potrebno nekoliko dana da se potpuno odmrznu u frižideru. Kuvanje živine, koja nije potpuno odmrznuta, može dovesti do neravnomernog kuvanja, omogućavajući bakterijama da prežive u sredini mesa. Pranje sirove živine pre kuvanja je nepotrebno i povećava rizik od trovanja hranom. Živina koju prodaju supermarketi i mesari je već očišćena. Pranje može da dovede do prskanja campylobacter i salmonella bakterija po sudoperi, radnim površinama, rukama, odeći i obližnjoj hrani, što dovodi do unakrsne kontaminacije.

Nedovoljno kuvanje hrane 

Piletina, na primer, može da sadrži bakterije po celom mesu, ne samo na površini, tako da cela ptica mora da bude temeljno kuvana kako bi bila bezbedna za jelo. Uvek pratite uputstva za kuvanje na pakovanju. Jedini način da živina bude bezbedna jeste da je bude temeljno skuvana ili ispečena. Mikrobiolozi navode da temperatura od najmanje 75°C, efikasno ubija bakterije.

Pranje ruku i higijena kuhinje

Dobra higijena je neophodna prilikom pripreme sirovog mesa, živine, ribe ili povrća.  Nakon rukovanja sirovom hranom, temeljno operite ruke sapunom i vodom. Očistite i dezinfikujte daske za sečenje, noževe i radne površine kako biste sprečili unakrsnu kontaminaciju. Ne pripremajte hranu za druge ako povraćate ili imate dijareju, posebno ako je uzrokovana veoma zaraznim virusima kao što su norovirus ili rotavirus.

Nepravilno skladištenje ostataka praznične hrane

Bakterije koje izazivaju trovanje hranom prisutne su svuda, uključujući kuhinje i svežu hranu. Hlađenje usporava njihov razvoj, ali samo ako temperatura frižidera ostane između 0 i 5°C. Za praznike su frižideri često prepunjeni, što može da podigne unutrašnju temperaturu i omogući razmnožavanje bakterija. Izbegavajte skladištenje stvari kojima nije potrebno hlađenje u frižideru. Ostatke hrane treba ohladiti, pokriti i staviti u frižider u roku od dva sata. Na sobnoj temperaturi, broj nekih bakterija može da se udvostruči svakih 20 minuta. Ostatke hrane treba pojesti u roku od dva dana. Ako ne možete da pojedete  ostatke u tom roku, zamrznite ih. Kada se čuvaju na -18°C, mogu bezbedno da se čuvaju do tri meseca.

Praznični obroci van kuće i švedski stolovi na zabavama

Oko 60 odsto slučajeva trovanja hranom dovodi se u vezu sa hranom koja se jede van kuće. Čak i u restoranima sa visokim higijenskim ocenama, hrana i dalje može da bude izložena kontaminaciji od ljudi, insekata ili okoline. Švedski stolovi nose poseban rizik jer kvarljiva hrana može predugo da ostane napolju. Hrana ne sme da ostaje napolju duže od dva sata, osim ako nije u frižideru ili, u slučaju tople hrane, na temperaturi iznad 60°C. Ostatke sa švedskog stola treba odmah staviti u frižider i ponovo zagrejti dok ne budu vrući pre jela.

(eKlinika.rs)