Giht je bolno stanje koje terapijom i određenom ishranom može da se drži pod kontrolom

Giht je vrsta artritisa koja napada zglobove uz upalu i otok. Za ovu bolest ne postoji lek, ali je pridržavanjem terapije i saveta o promeni određenih životnih navika, prvenstveno u ishrani, možemo držati pod kontrolom i izbeći napade uz pogoršanje stanja.

Giht izaziva nagomilavanje mokraćne kiseline u telu

Gotovo polovinu klinički opisanih slučajeva bolesti koju znamo kao giht, odlikuje žarište na nožnim palčevima. Međutim, mogu da budu pogođeni i zahvaćeni i drugi prsti, kolena, drugi zglobovi na nogama, pa i peta.  Do napada gihta dolazi kada se u našoj krvi nalazi previše mokraćne kiseline.

Stvaranje mokraćne kiseline u procesu varenja hrane, otpada koji bi trebalo da organizam stvori prise iz organizma izbaci, jeste normalan proces. Međutim, kada je nivo ove kiseline visok, njeni kristali se nakupljaju i ostaju u zglobovima. Posledica je upala, otok i vrlo intenzivan bol. Napadi gihta obično se javljaju u toku noći a akutna faza napada traje od 3 do 10 dana.

Razlozi pojave gihta i važnost adekvatne ishrane

Kod velikog broja obolelih, razlog pojave gihta nije poznat. Drugi mogući uzroci su genetska predispozicija, loša ishrana i način života. Kristali mokraćne kiseline koji se gomilaju u telu a ne mogu da se izbace su krajnji produkt metabolizma purina. Purini su supstance koje nastaju iz hrane na dva načina, metabolizmom nukleinskih kiselina ili biološkom sintezom. Kod većine pacijenata prisutna su oba poremećaja metabolizma, ili povećano stvaranje ili smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline.

Ako imate giht, izizetno je važno šta od namirnica unosite u organizam. Hrana koja aktivira napad gihta obično obiluje upravo purinima. Pacijenti sa gihtom ne mogu efikasno da uklone, odnosno da izbace višak mokraćne kiseline, pa višak purina provocira nove napade, otoke i bol.

Koja hrana provocira napade gihta

U istraživanjima je potvrđeno da namirnice koje najčešće izazivaju napade gihta jesu crveno meso, morska hrana (plodovi mora, riba), velike količine alkohola i pivo. Zanimljivo je da postoji i izuzetak, a to je povrće sa visokim sadržajem purina. Ono, naime, ne izaziva napade gihta.

Industrijska pića zaslađena fruktozom i veštačkim šećerima takođe povećavaju rizik od napada gihta, iako ne sadrže purin u velikim količinama. Pojedina istraživanja su čak došla do procenta od 62 odsto – toliko veći rizik za razvoj gihta imaju osobe koje često unose fruktozu.

S druge strane, mlečni proizvodi sa malo masnoća, soja i sojini proizvodi kao i vitamin C smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi. Takođe, studije kažu i da mlečni proizvodi koji imaju nešto puniju masnoću ne utiču na nivo mokraćne kiseline.

Giht i namirnice koje nikako ne bi trebalo konzumirati

Takozvana hrana visokog kvaliteta sadrži više od 200 mg purina i nju bi trebalo potpuno izbaciti iz jelovnika. Isto važi i za hranu sa dosta fruktoze kao i namirnice sa umereno visokom razmerom purina, koja sadrži od 150 do 200 mg purina na 100 grama. Namirnice sa visokim, umereno visokim stepenom purina i visokim sadržajem fruktoze su:

• crvena mesa, uključujući iznutrice (jetru, bubrege) i mozak
• divljač
• vrste ribe: haringa, skuša, pastrmka, tunjevina, sardine, inćuni
• morska hrana: školjke, rakovi, škampi i ikra
• slatka pića, industrijski sokovi
• dodatni šećeri: med, nektar agave, javorov sirup i slično
• kvasci: prehrambeni, pivski i ostali slični dodaci kvascima
• rafinisani ugljeni hidrati (beli hleb, kolači, peciva).

Preporučene namirnice za giht

Savetuju se prvenstveno one sa niskim sadržajem purina:

• voće: trešnje, kao i drugo crveno voće i bobice direktno snižavaju nivo mokraćne kiseline i smanjuju upalu
• povrće: svo povrće je bezbedno za konzumiranje, uključujući krompir, grašak, pečurke, patlidžan i krstasto tamnozeleno lisnato povrće (kelj, prokelj, brokoli)
• sve mahunarke (sočivo, pasulj, soja i tofu – sir od soje)
• svi orašasti plodovi i semenke
• žitarice celih zrna (uključujući ovas, ječam i smeđi pirinač)
• svi mlečni proizvodi, posebno oni sa malo masnoća 
• jaja
• od pića prvenstveno čafa i zeleni čaj, voda obavezno i to u velikim količinama
• lekovito bilje i začini
• biljna ulja (maslina, lan, kokos).

Promena životnih navika najvažnija u prevenciji i kontroli gihta

Uz redovnu terapiju i ishranu, promena načina života sigurna je metoda koja umanjuje rizike od napada gihta. To su održavanje normalne telesne težine, redovna fizička aktivnost, dovoljan unos tečnosti u cilju dobre hidratacije, izbegavanje ili konzumiranje malih količina alkohola i eventualno uzimanje dodataka vitamina C.

Višak kilograma može da uslovi insulinsku rezistenciju i telo tada ne može pravilno da koristi insulin kako bi regulisalo nivo šećera u krvi. Otpornost na insulin takođe utiče na visoku koncentraciju mokraćne kiseline. Dovoljan unos vode kao i vitamina C pomaže telu da ukloni višak mokraćne kiseline iz krvi, kroz mokraću. Alkohol je čest uzročnik napada gihta,  jer jetra daje prioritet ekiminaciji alkohola umesto mokraćne kiseline, koja se onda nakuplja. Zbog toga osobe sa gihtom treba da ga se klone.