Procenjuje se da svaki četvrti građanin Evrope boluje od nekog oblika zapaljenskog artritisa, dok je u Srbiji broj obolelih oko 70.000 od čega 2.000 čine deca. Reumatoidni artritis je najčešća zapaljenska bolest zglobova. Češće je kod žena i izaziva simptome kao što su otok, ukočenost i bol. Iako je rana dijagnostika ključna, uz adekvatnu terapiju, veoma je bitna i promena načina životnih navika, a među njima način ishrane zauzima veoma važno mesto.
Dijeta je iskustvo koje menja život obolelih od reumatoidnog artritisa
Nova studija u kojoj su učestvovale žene sugeriše da veganska ishrana sa niskim sadržajem masti, uz isključivanje namirnica koje su okidači upale može da donese olakšanje u roku od nekoliko meseci, verovatno i zbog toga što pomaže pacijentima da brzo izgube težinu.
Studija koja je objavljena u časopisu American Journal of Lifestyle Management, u kojoj je učestvovao manji broj žena ne pruža dovoljno podataka koji bi potvrdili da li dijeta – ili neki njen deo – zaista funkcioniše.
– Ipak, dijeta je iskustvo koje ljudima menja život. S obzirom da je u procesu lečenja veoma važna veza lekar-pacijent, na lekarima je da preuzmu inicijativu i pronađu najbolji način ishrane za svog pacijenta – kaže glavni autor studije dr Neal D. Barnard, specijalista interne medicine i predsednik Komiteta lekara za odgovornu medicinu (Physicians Committee for Responsible Medicine).
Veza između reumatoidnog artritisa i ishrane
Lekari su decenijama povezivali reumatoidni artritis sa ishranom, a istraživanje iz 2017. na 217 pacijenata sa ovim stanjem pokazalo je da je 19% reklo da im određena hrana, kao što su gazirana pića i slatkiši, pogoršavaju simptome. Ali ne postoji konsenzus o najboljoj ishrani koja bi mogla da donese olakšanje.
Pregledom istraživanja iz 2021. pronađeni su pozitivni rezultati za mediteranski način ishrane, visoke doze omega-3 masnih kiselina (koje se nalaze u ribljem ulju), suplemente vitamina D i isključivanje soli. Drugi pristupi, kao što su post i veganska dijeta, tada su pokazali neubedljive rezultate.
– Želeli smo da istražimo moguću korist od načina ishrane koja se lako sprovodi, bez ograničenja u kalorijama – kaže Barnard.
Istraživači su nasumično izabrali 44 žene prosečne starosti 57 godina. Tokom 16 nedelja žene su bile na veganskoj dijeti sa malo masti, pa nakon pauze od četiri nedelje, bile na placebo dijeti.
Rezultati veganske i placebo dijete
Prva dijeta bila je niskomasna i veganska. Ispitanice koje su bile na ovoj dijeti tokom četiri nedelje nisu koristile uobičajene namirnice koje izazivaju reumatoidni artritis kao što su žitarice sa glutenom, orasi, citrusi i čokolada. Nakon sedam nedelja od početka dijete, počele su da uključuju jednu po jednu namirnicu koja se smatra okidačem, zadržavajući je u ishrani, ako bi procenile da im ne izaziva simptome.
Nakon što su učesnice bile na veganskoj ishrani sa niskim sadržajem masti tokom 16 nedelja, prijavile su bolje zdravstveno stanje i ređe oticanje zglobova a uspele su da smršaju u proseku oko 6,35 kilograma.
Nakon pauze od četiri nedelje ista grupa žena bila je na placebo dijeti i nakon toga su rekle da nisu osećale nikakvo poboljšanje ali su se, nakon tog perioda ugojile u proseku oko 900 grama.
Promena ishrane je veoma važna za obolele od reumatoidnog artritisa
– Siguran sam da bi motivisani pacijenti mogli da prate ovu dijetu, ali bi najpre trebalo da utvrdimo da li je specifična dijeta ključna ili je važniji gubitak težine – kaže dr Daniel Solomon reumatolog sa Harvardske medicinske škole (Harvard Medical School).
Vodeći autor studije kaže da su pacijentkinje dobro podnele izmene u ishrani i on podstiče svoje pacijente da pokušaju da promene dotadašnje obrasce ishrane pre nego što pređu na lekove.
– Dobra ideja je da svako ima priliku isproba promenu ishrane. Za nekoliko nedelja se već može znati da li će to doneti rezultate ili ne – zaključuje Barnard.
Na osnovu svega prethodno rečenog, može se zaključiti da je pojava bolova i otoka izazvani reumatoidnim artritisom povezana i sa načinom ishrane, ali da još uvek ne postoji idealna dijeta za takve pacijente i da je potrebno još dodatnih istraživanja.
