Kako ishrana bez proteina životinjskog porekla utiče na jetru i nivo šećera u krvi?

Iako se ishrana zasnovana na namirnicama biljne vrste često preporučuje, zdravstvene posledice načina u kom je unos proteina isključivo biljnog porekla još uvek nisu u potpunosti razjašnjene. Naučnici sa University of Geneva (UNIGE) sproveli su studiju na miševima kako bi ispitali efekte prelaska sa mešovite ishrane (koja sadrži i životinjske i biljne proteine) na ishranu zasnovanu isključivo na biljnim proteinima.

Razlika između biljnih i životinjskih proteina

Rezultati studije objavljeni u naučnom časopisu Molecular Metabolism otkrili su da se metabolizam jetre menja u roku od samo nekoliko dana, pri čemu dolazi do značajnog pada želje za fizičkom aktivnošću. Proteini koje unosimo putem hrane sastavljeni su od aminokiselina. Njihov sastav i razmera variraju u zavisnosti od izvora:

Preporučujemo

- Biljni proteini prirodno sadrže manju količinu aminokiselina sa razgranatim lancem u poređenju sa životinjskim proteinima

- Uloga aminokiselina sa razgranatim lancem. Osim što služe kao gradivne jedinice za mišiće i tkiva, ove specifične aminokiseline pružaju jetri sirovinu neophodnu za proizvodnju glukoze i održavanje njenog stabilnog nivoa u krvi tokom perioda gladovanja.

Manje efikasna proizvodnja glukoze za samo dva dana

Istraživački tim koji je predvodio prof. dr Pierre Maechler sa Katedre za ćelijsku fiziologiju i metabolizam i Centra za dijabetes UNIGE Faculty of Medicine, uporedio je dve grupe miševa: jednu na lakto-vegetarijanskoj ishrani (biljni i životinjski proteini) i drugu na strogoj veganskoj ishrani.

- U roku od samo dva dana, miševi koji su hranjeni isključivo veganskom hranom pokazali su manje efikasnu proizvodnju glukoze. Pored toga, njihova jetra je bila manje delotvorna u eliminisanju amonijaka - toksične supstance koja nastaje tokom razgradnje aminokiselina. Značajno smanjenje fizičke aktivnosti takođe ukazuje na uticaj koji se odražava na čitav organizam - objašnjava prof. Maechler

Ključna uloga enzima GDH

Otežana kontrola glukoze i amonijaka ukazala je na učešće specifičnog molekularnog igrača - enzima glutamat dehidrogenaze (GDH). Smešten u mitohondrijama ćelija jetre, enzim GDH deluje kao most između metabolizma proteina i šećera. Poređenjem miševa kojima nedostaje ovaj enzim u jetri, naučnici su potvrdili njegovu presudnu ulogu - kod miševa na strogo biljnoj ishrani, nedostatak enzima GDH doveo je do veoma teškog nakupljanja toksičnog amonijaka i poremećaja u regulaciji glukoze u krvi.

Srećom, promene u metabolizmu jetre nastaju brzo, ali su potpuno reverzibilne. Organi se prilagođavaju novom sastavu hrane u roku od jednog do dva dana i vraćaju se u normalu čim se ponovo uvedu životinjski proteini.

Kako održati balans u veganskoj ishrani?

Iako ova sposobnost prilagođavanja prikazuje izuzetnu prilagodljivost jetre, ona nosi i važne praktične poruke za svakodnevnu ishranu.

- Pored etičkih i ekoloških razloga, koji često motivišu prelazak na biljnu ishranu, postoje i naučni faktori koji se tiču fiziološkog funkcionisanja našeg metabolizma i koje je važno imati u vidu - naglašava prof. Maechler.

Ovo istraživanje podseća da svaka promena režima ishrane ostavlja trag na organizam. U slučaju stroge veganske ishrane, pored obaveznog unosa specifičnih vitamina (poput B12), izuzetno je važno dati prednost izvorima biljnih proteina koji su bogati aminokiselinama sa razgranatim lancem kao što su:

• Orašasti plodovi
• Tofu
• Sočivo

Pravilnim kombinovanjem ovih namirnica pruža se adekvatna podrška metaboličkim funkcijama jetre i čuva stabilnost celokupnog organizma.

(eKlinika.rs)