Digestivni enzimi su važni za probavu i dobru apsorpciju hranljivih materija. Bez njih ne bismo bili u stanju da varimo hranu, pomoću enzima hrana se razgrađuje u ustima i crevima. Stručnjaci naglašavaju da su sve učestalije bolesti koje su uzrokovane lošom apsorpcijom hranljivih materija zbog nedostatka digestivnih enzima.
Digestivni enzimi umanjuju simptome gorušice
Digestivi enzimi, kako se naglašava mogu da pomognu u lečenju sindroma povećane crevne propustljivosti. Svojim delovanjem razbijanju proteine i šećere teške za varenje kazein, gluten, laktozu. Smatra se da umanjuju simptome gorušice. Digestivni enzimi se proizvode u pljuvački. Sredina u kojoj funkcionišu digestivni enzimi i dostupnost energije, ključni su za njihovu sintezu i aktivnost. Sve ovo znači da zdravlje digestivnog trakta, uključujući strukturu i funkciju sluzokože želuca i creva, pH i sastav crevne mikrobiote, igraju važnu ulogu u procesu varenja.
Uzroci nedostatka digestivnog enzima
Postoji mnogo razloga usled kojih organizam nije u mogućnosti da proizvede dovoljne količine enzima za varenje, zbog čega može doći do nedostatka hranjivih materija i niza zdravstvenih problema. Jedan od glavnih razloga nedovoljne količine digestivnih enzima je loša egzokrina funkcija pankreasa.
Egzokrina pankreasna insuficijencija posledica je brojnih bolesti pankreasa, kao što su hronični pankreatitis ili cistična fibroza, može biti i uzrokovana celijakijom i upalnim bolestima creva. Stanje može biti i posledica problema sa endokrinim delom pankreasa. Može se javiti i usled poremećaja insulinske regulacije, zbog ishrane bogate rafinisanim ugljenim hidratima. Loša egzokrina funkcija pankreasa nekada je i posledica kamena u žučnom kanalu, zloupotrebe alkohola, viška kalorija, premalo ili previše fizičke aktivnosti.
Način ishrane
Loša funkcija digestivnih enzima nekada je isprovocirana određenim načinom ishrane, upotrebom alkohola, kafe, šećera, procesuiranih namirnica. Stanje se uočava i kod osoba koje su osetljive na gluten, mleko i mlečne proizvode, kukuruz, soju. Nekontrolisana i česta primena antibiotika može loše uticati na mikrobiotu creva, probavu i jetru. Fizički, emocionalni ili psihološki stres, smanjuje lučenje digestivnog enzima pankreasa i utiče na varenje hrane i zdravlje.
Simptomi insuficijencije digestivnih enzima
Mnogobrojni simptomi mogu ukazati na insuficijenciju digestivnih enzima. Loša apsorpcija i nedostatak hranjivih materija mogu nekada veoma lako uticati na zdravlje. Simptomi nedostatka digestivnih enzima prvo se uočavaju u crevima, mogu se pojaviti u brzo u roku od nekoliko dana ili nekada tek posle nekoliko sedmica. Nadimanje, bol ili nelagodnost u stomaku, dijareja, zatvor, najčešći su simptomi. Simptomi uključuju i pojavu masne stolice (steatoreju), osećaj sitosti posle samo nekoliko zalogaja, alergiju i netoleranciju na određene namirnice.
Nedostatak enzima nekada može postati i hronični problem i usloviti gojaznost, slabljenje imuniteta i pojavu alergija, predmenstrualni sindrom. Moguće je i stanje umora, pojava autoimunih bolesti kao što su to celijakija, ulcerozni kolitis i Kronova bolest.
Bleda stolica koja pluta na površini wc školjke, usled prisustva masnoća ukazuje da pankreasni enzimi ne funkcionišu ispravno. Još jedna indikacija može biti masna naslaga koja ostane u toaletnoj vodi. Zbog nedostatka digestivnih enzima kod nekih osoba se jedan sat posle jela javlja dijareja.
Hrana bogata digestivnim enzimima
Postoje tri vrst digestivnih enzima: proteaze koji razgrađuju proteine na peptide i aminokiseline, lipaze razgrađuju masti na tri masne kiseline i molekul glicerola i amilaze koje razgrađuju ugljene hidrate, kao na primer skrob na jednostavne šećere
Neki enzimi se stvaraju u tankom crevu kao što su laktaza, maltaza i saharoza. Postoje i namirnice bogate prirodnim enzimima koji mogu da poboljšaju probavu.
Ananas sadrži digestivne enzime bromelane, koji pomažu razgradnju proteina u aminokiseline i olakšavaju varenje. Med je namirnica u kojoj ima mnoštva enzima (diastaza, amilaza, invertaza i proteaza). U slučaju da nas muči probava savet je da pojedemo i jednu bananu jer ovo voće sadrži amilaze i glukozidaze, enzime koji razgrađuju složene skrobove u lako apsorbovane šećere.
Kefir je bogat enzimima, kao i kiseli kupus koji pored enzima, sadrži i bakterije koje olakšavaju varenje i jačaju imunološki sistem. Smatra se i da đumbir može da podstakne telo da proizvodi digestivne enzime. Sadrži probavni enzim zingipain koji ubrzava kretanje hrane kroz digestivni trakt.
