Šta se dešava kada prestanemo da jedemo meso, pitanje je na koje odgovor traže sve osobe koje žele da se zdravo hrane i zaštite od bolesti. I pored činjenice da je meso bogato proteinima, cinkom i bakrom, vitaminima B1 i B2 i niacinom, ima sve više istraživanja koja tvrde da čovek može biti dobrog zdravlja, iako ne jede meso svaki dan.
Osobe koje meso manje jedu generalno su zdravije
Manje upala, bolje varenje, ali i više novca, činjenice su koje prate ishranu bez mesa. S druge strane, moguće je da će nekim osobama biti potrebni dodaci u ishrani, jer nekih vitamina ima isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Istraživanja su pokazala da su osobe koje jedu manje mesa obično pod manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, određenih karcinoma, poput raka dojke i raka prostate, i gojaznosti.
Kada izbacimo meso manje je i upalnih procesa
Ograničena upotreba hrskave pečene slanine može doneti mnogo boljitka za zdravlje. Prerađeno i crveno meso ima velike količine zasićenih masti i može biti uzrok upalnih procesa, pokazuju neka istraživanja. Prerađeno meso uključuje proizvode od mesa – šunke, slalme, kobasice, pršute, razne mesne nareske, viršle, paštete, dok su izvori crvenog mesa govedina, svinjetina i jagnjetina.
Hrana bez mesa se bolje vari
Česta upotreba prerađene hrane i rafinisanih žitarica može negativno uticati na zdravlje digestivnog trakta, pokazuju neka istraživanja, S druge strane, smatra se da ishrana zasnovana na biljnim namirnicama može ojačati crevne bakterije i uticati na bolju probavu. Hrana bogata vlaknima utiče na razmnožavanje dobrih bakterija, koje smanjuju upale. Biljna vlakna olakšavaju i pražnjenje i preporučuju se osobama koje imaju neredovne stolice.
Moguć manjak energije
Moguće je da ćete se osećati umorno i slabo, ukoliko isključite meso iz svakodnevnih obroka. Proteini i gvožđe su elementi kojih ima dosta u mesu i oni su zaslužni za energiju. Ljudski organizam lako apsorbuje gvožđe iz mesa, ali neki stručnjaci smatraju da ovog minerala ima dosta i u biljnim namirnicama. Lisnato zeleno povrće, spanać, žitarice od celog zrna, jaja, pasulj, sočivo, orasi, grašak soja, takođe su dragoceni izvori gvožđa.
Manji rizik od dijabetesa i holesterola
Neka istraživanja povezuju češću upotrebu crvenog i prerađenog mesa sa većim šansama za razvoj dijabetesa tipa 2. Ograničena upotreba zasićenih masti, uključujući i meso, može smanjiti nivo „lošeg“ ili LDL holesterol u krvi. Stručnjaci savetuju da zasićene masti čine manje od 10 odsto dnevnih kalorija. Ipak ako nikako ne možete bez mesa, pokušajte da koristite izvore sa manje masnoća. Najviše holesterola ima crveno meso peradi, svinjsko i goveđe meso i masno tkivo. Najmanje holesterola ima u belom pilećem mesu, ako se pre upotrebe odstrani kožica.
Uštedećete novac i sačuvati životnu sredinu
Namirnice sa visokim sadržajem proteina kao što su pasulj, grašak, sočivo i jaja jeftinija su alternativa mesu. Zamena mesa biljnim namirnica umanjuje i emisije ugljen-dioksida i efekta staklene bašte. Za uzgoj stoke potrebno je više zemlje, nego za biljne kulture.
Ujedinjene nacije tvrde da gajenje životinja za ljudsku ishranu utiče na efekat staklene bašte, više od kamiona i automobila. Ekolozi tvrde da se proizvodnjom pola kilograma mesa u atmosferu emituje ista količina gasova koliko i vožnjom kolima od nekoliko desetina kilometara.
Možda će vam biti potrebni suplementi
Apsolutno izbegavanje mesa i insistiranje na biljnim namirnicama, ipak, može lišiti ljudsko telo važnih vitamina i minerala. Stoga je nekada bitno koristiti suplemente koji mogu povećati nivo vitamina B12, kojeg ima isključivo u hrani životinjskog porekla.
Dodaci ishrani mogu nadoknaditi i manjak gvožđa, kalcijuma i vitamina A, B i D. Savet je da se suplementi uzimaju uz nadzor stručnjaka. Osobe koje izbace meso iz svakodnevne ishrane uglavnom smršaju. Prema nekim istraživanjima, redukovana upotreba mesa daje dobre rezultate kada su u pitanju dijete za mršavljenje zasnovane na biljnim namirnicama.
