Sindrom noćnog prejedanja je poremećaj ishrane koji budi ljude iz sna. Stanje je praćeno i psihičkim problemima osećajem krivice i depresijom, nesanicom. Osoba nekada jede nekoliko puta u toku noći, a ako se poremećaj ne leči dolazi do povećanja telesne težine i gojaznosti, raste rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
Glad jača od čoveka
Pacijenti osećaju da nemaju kontrolu i da je noćna glad koja ih budi iz sna jača od njih samih. Stanje prati depresivno i anksiozno raspoloženje koje je posebno izraženo u noćnim satima. Ovaj sindrom se leči kombinacijom tretmana koji uključuju primenu antidepresiva, psihološku terapiju i tehnike kojima se ispravlja poremećen ritam spavanja i ishrane.
Koliko je čest sindrom noćnog prejedanja?
Pretpostavlja se da u savremenom svetu jedna od sto osoba pati od sindroma noćnog prejedanja. Obično su u pitanju ljudi koji imaju povećanu telesnu težinu ili dijagnozu gojaznosti, pate od depresije i anksioznosti, zloupotrebljavaju alkohol i narkotike, imaju i druge poremećaje ishrane uključujući bulimiju.
Sindrom noćnog prejedanja nije vrsta mesečarenja ili drugog abnormalnog ponašanja u snu (parasomnija). Osoba je potpuno budna i svesna je svakog postupka, dok se osobe koje mesečare ne sećaju buđenja iz sna i noćnih obroka.
Simptomi trajnu nekoliko nedelja ili meseci
Sindrom noćnog prejedanja prate određeni simptomi koji mogu trajati i nekoliko meseci. Pacijenti se bude iz sna kako bi konzumirali obrok, nekada i više puta u toku jedne noći. Stanje je praćeno često i nesanicom koja traje barem četiti noći tokom jedne nedelje. Osoba mora da ima pun stomak kako bi ponovo otišla u krevet.
Ljudi koji jedu tokom noći uglavnom unose za 25 odsto više hrane tokom noći, u odnosu na dnevne obroke. Često jedu kasno pre odlaska u krevet, ali to im ne smeta da se probude tokom noći kako bi konzumirale još neki obrok. U nekim slučajevima umesto jednog velikog obroka, tokom cele noći jedu manje obroke ili grickalice. Obično žude za karoličnom hranom, ugljenim hidratima ili šećerom.
Kao sindrom uočava se i smanjen apetit tokom dana. Hiperfagija (intenzivna glad i prejedanje) javlja se kasnije uveče i tokom noći. Osobe koje pate od ovog sindroma često preskaču doručak i glad osećaju tek kasnije u toku poslepodneva. Sindrom je često praćen depresijom i anksioznošću, osoba se oseća da ne može da kontroliše apetit tokom noći, zbog čega se na kraju oseća tužno ili posramljeno.
Šta uzrokuje sindrom noćnog prejedanja?
Nije do kraja poznat uzrok ovog poremećaja ishrane, ali veruje se da je rezultat više faktora. Poremećaj cirkadijalnog ritma je jedan od mogućih krivaca za sindrom noćnih obroka. Cirkadijalni ritam je najjednostavnije rečeno „prirodni sat“ koji reguliše osećaj umora, budnosti, gladi.
Ovaj sindrom se beleži u okviru jedne porodice, pa se smatra da ima i genetsku osnovu. Podloga svega mogu da budu i psihološki problemi, promene raspoloženja, depresija.
Često su pitanju i gojazne osobe, a kod jednog dela pacijenata zapaža se i zloupotreba narkotika i alkohola, s tim da nije do kraja jasna veza između pojačane upotrebe alkohola i sindroma noćnog prejedanja. Stanje se utvrđuje na osnovu fizikalnog i pregleda psihijatra. Savetuje se da osoba vodi dnevnik spavanja, da beleži kada se budi i šta konzumira u toku noći.
Kako se leči stanje?
Kognitivno bihejvioralna terapija može da pomogne u izgradnji zdravih navika. Antidepresivi, poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina mogu da poboljšaju raspoloženje i regulišu emocije. Vežbe uma i tela, relaksacija mišića mogu nas umiriti i pomoći nam da ponovo utonemo u san. Melatonin je hormon koji reguliše ciklus spavanja i buđenja, pa je moguća i primena suplemenata melatonina pod nadzorom stručnjaka. Programi za kontrolu telesne težine, mogu regulisati kilograme i izbalansiran način ishrane.
Da li je moguće sprečiti sindrom noćnog prejedanja?
Ne postoji jasna prevencija ovog poremećaja ishrane, ali stanje se može regulisati odabirom zdravih namirnica, potrebno je izbegavati procesuiranu hranu s visokim sadržajem nezdravih masti i šećera. Bitno je regulisati i navike koje se tiču spavanja, preporuka je da idemo na spavanje uvek u isto vreme, da u spavaćoj sobi bude malo niža temperatura, da izbegavamo plavu svetlost, upotrebu kofeina.
Potrebno je da motrimo i na naše psihičko stanje i da pronađemo najbolje načine borbe protiv stresa. Ukoliko se osećano tužno ili anksiozno bitno je da o tome razgovaramo sa prijateljima, članovima porodice ili psihoterapeutom. Savet je da budemo aktivni tokom dana, da upražnjavamo redovnu fizičku aktivnost koja poboljšava kvalitet sna.
Ukoliko se stanje ne leči može doći do pojave dijabetesa, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i drugih zdravstvenih problema koji prate gojaznost. Mnoge osobe se osećaju kao da nemaju kontrolu nad svojim telom, bitno je da budemo iskreni prema doktoru koji nas leči i da mu kažemo kada se osećamo tužno, anksiozno ili posramljeno, ovi detalji mogu biti od pomoći stručnjaku koji će odrediti način lečenja.
E, kad bi postojala i formula, kako naterati svoj um, da bar zapocne sa ovom terapijom.
Puno hvala na savetima.