Tunjevina iz konzerve je relativno jeftin ručak jednostavan za pripremu bogat proteinima i omega-3 masnim kiselinama. Stručnjaci skreću pažnju da obazrivo koristimo tunjevinu iz konzerve, jer je moguće da neki proizvodi sadrže opasne deliće žive. Američki stručnjaci za bezbednost hrane testirali su nivoe žive u tuni i u 20 odsto proizvoda pronašli tragove žive.
Šta je živa?
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) savetuje trudnicama ne više od 200 do 300 grama ribe nedeljno. James E. Rogers jedan je od stručnjaka koji su ispitivali bezbednost tunjevine iz konzerve, navodi da je osetljivim osobama i trudnicama najbolje da izbegavaju ovu vrstu ribe.
Živa (Hg) prirodni je meta koji se koristi u domaćinstvu, medicini i industriji. Na sobnoj temperaturi u tečnom stanju, živa se jednostavno kombinuje sa drugim metalima, tokom promena temperature se širi i skuplja. Živa je i toksičan metal i jak neurotoksin koji može negativno da utiče na funkciju nervnih ćelija. Živa može da dospe u vodu i da se transformiše u otrovnu metil živu koju gutaju ribe.
Kako živa dospeva u tunjevinu?
U dodiru sa ljudskim organizmom živa može da dovede do oštećenja bubrega, vezivnog tkiva i nerava. Izloženost živi dovodi se u vezu i sa oboljenjima srca kod odraslih osoba i oštećenjima nerava kod novorođenčadi, kaže prof. dr Elsie M. Sunderland, sa Harvard University.
Tunjevina je morska riba koja je visoko pozicionirana u lancu ishrane, što znači da se hrani drugim manjim vrstama ribe koje apsorbuju velike količine žive iz okeana. Veruje se da vrsta tunjevine albakor sadrži tri puta više žive u odnosu na druge vrste tune. Albakor tuna živi duže, pa kako se pretpostavlja i akumulira veće količine žive.
Gde sve ima omega-3 masnih kiselina?
Sve ovo, ipak, ne znači da je potrebno da izbegavamo konzumaciju morske ribe. Savet je da trudnice i žene koje planiraju trudnoću koriste morske plodove i ribu kako bi dobile esencijalne dugolančane omega-3 masne kiseline ili da koriste alge. Omega – 3 masne kiseline utiču na razvoj mozga i smanjuju rizik od srčanih bolesti.
Omega-3 masnih kiselina ima u velikim količinama u mesu sardine i skuše. Omega-3 masne kiseline sadrže i orasi, govedina, soja, spanać, laneno seme. Smatra se da škampi, losos, pollock i haringa spadaju u kategorije ribe sa niskim sadržajem žive i da mogu biti dobra alternativa tunjevini.
