Nagli skok šećera posle jela problem je sa kojim se nekada suočavaju i zdrave osobe. Brzi tempo života, gutanje a ne žvakanje hrane, velike količine belog šećera, masnoća i procesuirana hrana najčešći su krivci za oscilacije šećera. Stručnjaci navode da su tegobe moguće i kod osoba koje su vitke sa malo mišićne mase i više masti. Nagli skok šećera može izazvati umor, glavobolju, glad, dovesti do insulinske rezistencije i mogućeg dijabetesa. Sve se može sprečiti nekim jednostavnim navikama.
Kako da sprečimo nagli skok šećera?
Šećer (glukoza) iz ugljenih hidrata je „gorivo“ za naše telo i glavni izvor energije. Glukoza je bitna za pravilnu kontrakciju mišića, funkcionisanje organizma. Kada konzumiramo ugljene hidrate dolazi do sekrecije insulina hormona koji uklanja višak šećera iz krvotoka. U slučaju da dođe do jakog naleta šećera u krvi, insulin nije u mogućnosti da deluje i dolazi do viška glukoze u krvi. Kada u jednom obroku konzumiramo samo ugljene hidrate ili industrijske namirnice mogući su skokovi šećera u krvi.
– Započinjanje obroka salatom, pa i malom količinom salate pre jela dobro je rešenje. Na taj način počeće lagano varenje biljnih vlakana iz salate i biće onemogućena brza apsorpcija glukoze, ukoliko konzumiramo testeninu. Bitno je i da se testo ili krompir ne jedu dok su topli, nego da se malo prohlade kako ne bi došlo do naglog skoka šećera. U prohlađenoj testenini ili malo ustajalom hlebu ima rezistentnog skroba koji može da spreči skok glukoze – kaže za portal eKlinika nutricionista – dijetetičar, specijalista javnog zdravlja Marija Prčić.
Problemi se ne javljamo samo kod gojaznih već i kod mršavih i slabo aktivnih osoba
Potrebno je da biramo svežu, običnu salatu, a posebno ako imamo visok pritisak izbegavamo salate iz turšije sa dosta soli. Neke studije su potvrdile da rezistentni skrob poboljšava osetljivost na insulin, snižava nivo šećera posle obroka i štiti nas od insulinske rezistencije
– Bitno je da osobe sa insulinskom rezistencijom menjaju životne navike i budu fizički aktivnije. Moguće je da su pacijenti sa insulinskom rezistencijom i vitke osobe, koje veoma slabo upražnjavaju fizičku aktivnosti, loše se hrane i malo kreću. U takvoj situaciji osoba ima malo mišićne mase i dosta masti – naglašava Marija Prčić.
Kako da sprečimo nagli skok šećera i počnemo dan?
Kada je u pitanju zdrav način ishrane koji može da spreči nagli skok šećera u krvi veoma je važan prvi obrok sa kojim počinjemo dan. Prema preporuci Marije Prčić, kafa se nikako ne pije na prazan stomak kako ne bi došlo do dehidracije ili aritmija. Osobe koje pate od insulinske rezistencije trebalo bi da piju kafu bez dodataka, šećera, šlaga.
– Mnogo je bitno kod pacijenata na terapiji metforminom da uzmaju lek uz obrok, nikako uz kafu i slično. Važno je doručkovati, popiti terapiju pa tek kasnije doći do kafe. Organizam se tokom noći regeneriše, hormoni se izbalansiraju i ako prvo uzmemo kafu, telo se dodatno razbuđuje i upada u jednu vrstu stresa. Prirodno je da nas budi hormon kortizol koji je zapravo hormon stresa, a kafom ga jednostavno povećamo i samim tim loše utičemo na šećer u krvi. Ovo se dešava svima, a posebno osetljiva kategorija su osobe koje imaju insulinsku rezistenciju. Nema potrebe piti kafu na prazan stomak i to se zna, ali mnogo se na taj način, kao po nekom običaju, konzumira kafa – objašnjava Prčić.
Limun posle slatkiša i proteinska testa
Sagovornica portala eKlinika dodaje i da limun posle konzumacije slatkiša može da izbalansira Ph i utiče na sporiju apsorpciju glukoze iz gastrointestinalnog trakta. Preporuka je i da osobe koje imaju nagle skokove šećera koriste testa od heljde, ako konuzumiraju picu ili pastu.
– Proteinska testa za paste mogu da koriste i dijabetičari i osobe sa insulinskom rezistencijom. Ponavljam da se u ovom slučaju uz picu, na primer, od testa heljde jede salata. Nikako ne treba koristiti gazirana slatka pića, pa i ona koja se reklamiraju kao napici sa nula šećera. Bolje je da je naglasak na većim količinama povrća. Ovo je dobar način ishrane i za sve zdrave osobe, a posebno za pacijente koji se leče od insulinske rezistencije, dijabetesa ili imaju predispoziciju za razvoj dijabetesa – zaključuje Marija Prčić.
