Hipotireoza je stanje usporenog rada štitne žlezde, neodstatak hormona štitne žlezde u krvotoku pri čemu se metabolizam usporava. Dešava se kada štitna žlezda ne stvara i ne oslobađa dovoljno svojih hormona što usporava metabolizam i remeti funkcionisanje kompletnog organizma. Hipotireoza je takođe poznata i kao neaktivna bolest štitne žlezde i prilično je čest zdravstveni problem.
Hipotireoza može da bude teška za kontrolisanje
Zbog usporenog rada žlezde, pa samim tim i organizma, ono što čovek jede može da utiče na štitnu žlezdu, kao i na sposobnost tela da koristi tiroidni hormon. Hipotireoza može da bude dosta teška za kontrolisanje, a određena hrana čak i da totalno poremeti lečenje. Naime, neki hranljivi sastojci snažno utiču na funkciju štitne žlezde, dok određena hrana može da onemogući telo da apsorbuje zamenske hormone, koji se uzimaju kao deo lečenja štitne žlezde.
Endokrinolozi umeju da kažu da problemi sa štitnom žlezdom mogu da budu podmukli, pre svega što veliki broj ljudi i ne shvata da ima usporen rad žlezde. Kao i kod mnogih zdravstvenih stanja, neki faktori su van naše kontrole, kao što je nasledni faktor ili životno okruženje. Ishrana takođe igra značajnu ulogu — a s obzirom na to da je svako od nas zaslužan za svoj tanjir, treba birati hranu koja je dobra za štitnu žlezdu i izbegavati onu koja joj ne prija. S obzirom na to da ne postoji „dijeta za hipotireozu“ – način ishrane od kojeg čovek može da ozdravi, pametan izbor namirnica može da nam pomogne da se osećamo bolje uprkos usporenom radu žlezde.
Vlakna su dobra, ali mogu da zakomplikuju lečenje
Ishrana bogata biljnim vlaknima ne može da škodi, i uvek je dobra za organizam, ali, previše vlakana, na primer, može da zakomplikuje lečenje hipotireoze. Prema zdravstvenim smernicama odrasli do 50 godina trebalo bi da unose od 25 do 38 grama vlakana dnevno. Količine dijetetskih vlakana iz celih žitarica, povrća, voća, pasulja i mahunarki, koje prelaze taj preporučeni nivo, utiču na probavni sistem i mogu da ometaju apsorpciju lekova, koji zamenjuju hormone štitne žlezde.
Nedostatak joda smanjuje proizvodnju tiroidnih hormona
Jod je neophodan mineral za pravilno funkcionisanje štitne žlezde i svako narušavanje rada ove žlezde negativno utiče na zdravlje tela uopšte. Štitna žlezda je odgovorna za skladištenje minerala neophodnih za sintezu tiroidnih hormona i oni imaju funkciju regulisanja metabolizma, detoksikacije i rasta. Nedostatak joda u telu često dovodi do razvoja stanja poznatog kao hipotireoza – smanjenje proizvodnje tiroidnih hormona. Među namirnicima bogatih jodom,
Među namirnicima bogatih jodom, koje se preporučuju za ishranu osoba sa hipotireozom, nalazi se i beli pasulj. Ova mahunarka je u svim varijantama na vrhu liste namirnica bogatih jodom, koje su dobre za regulisanje funkcije štitne žlezde. Pored toga, istraživanja tvrde da beli pasulj sadrži više bioraspoloživog gvožđa od drugih vrsta. Pola šolje belog pasulja sadrži do 32 mikrograma joda i vrlo malo kalorija, a mahunarka je dobra i za zdravlje probave jer sadrži dosta vlakna.
Hipotireoza i beli pasulj
Šolja kuvanog belog pasulja sadrži 8 mg gvožđa, minerala koji nedostaje mnogima, a posebno ženama u menopauzi. Unos dovoljne količine magnezijuma je važan jer njegov nedostatak može da ošteti delovanje enzima koji proizvode hormone štitne žlezde. Žene u dobi od 19. do 50. godine svakodnevno treba da unesu 18 mg gvožđa, a muškarcima i ženama od 51. i više godina potrebno je 8 mg. Apsorpciju gvožđa može da pojača hrana bogata vitaminom C, ali, s druge strane, gvožđe može da smanji učinak lekova za štitnu želzdu tako da ga treba konzumirati četiri sata pre i četiri sata nakon uzimanja leka.
Istraživanja pokazuju vezu između anemije, usled nedostatka gvožđa, i smanjene funkcije štitne žlezde. Nizak nivo gvožđa takođe može da spreči da jod efikasno deluje na štitnu žlezdu, ali i previše ovog minerala može da bude zdravstveni problem.
