Anksioznost obolelih od covid 19 je očekivana, kao i pojava paničnog straha, poručuje dr Ivana Stašević-Karličić

Strah, depresija i anksioznost trenutno su najučestalije psihičke manifestacije kod građana, a opterećeni i zabrinuti su svi – i oni koji su bolesni ili su se izlečili, i oni koji su to izbegli. Jednostavno, niko ne može da se izmesti iz psihoze koju nam je donela pandemija. Anksioznost, depresivna simptomatologija i kognitivne smetnje su najčešće kliničke prezentacije kod pacijenata sa produženim (post) covid sindromom.

Normalno je da se u ovoj situaciji osećamo anksiozno

Covid 19 različito deluje na obolele, kako u sferi fizičkog, tako i mentalnog zdravlja, a anksioznost je, objašnjavaju stručnjaci, nespecifičan simptom karakterističan za skoro sve psihijatrijske bolesti i veliki broj telesnih.

– Anksioznost je normalna emocija koja se javlja u uslovima straha i deo je evolucione reakcije borbe ili bega. Anksiozni poremećaji su ekstremna verzija ovog odgovora i karakterišu se psihičkim i telesnim simptomima, koji nemaju ili prevazilaze realno postojeći povod i narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Najčešći simptomi anksioznosti su strepnja, strah, uznemirenost, nesanica, razdražljivost, nepetost, teškoće sa pažnjom i koncentracijom, a praćeni su telesnim simptomima kao što su glavobolja, vrtoglavica, trnjenje, tremor, znojenje, stezanje u grudima, osećaj gušenja, kratak dah, tahikardija, učestalo mokrenje. Možemo reći da apsolutno nije neočekivano da ljudi koji boluju od covid 19 imaju i simptome anksioznosti – kaže u razgovoru sa eKlinika portal docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”.

Ako primetite ove promene kod sebe ili kod drugih, vreme je za pomoć

Pandemija covid 19 donela je porast anksioznog i depresivnog ponašanja, a čini se i da se ljudi pritisnuti tegobama sada lakše javljaju i traže pomoć. Kako, međutim, prepoznati momenat da se granica zabrinutosti prelazi i da je vreme za konsultaciju sa stručnim licem?

– Svaki simptom ili teškoća koju ljudi imaju, u vidu anksioznosti, promene raspoloženja, poremećaja apetita, u ritmu spavanja i slično, koje remete svakodnevno funkcionisanje, jesu razlog za javljanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja. Pravovremeno javljanje na tretman i podršku je ključan u prevenciji razvoja ozbiljnijih mentalnih smetnji i svakako skraćuje dužinu lečenja što je posebno značajno u uslovima pandemije – apeluje doc.dr Stašević Karličić.

Osećaj straha kod obolelih pogoršava i simptome covid 19

Lekari iz covid bolnica ističu da je kod hospitalizovanih pacijenata strah više nego izražen, da utiče na disanje, a samim tim i na težu kliničku sliku. Zbog toga se, posebno kod onih koji su na kiseoničkoj potpori, a osećaju se uznemireno u meri da ometaju normalan tok lečenja, u terapiju uključuju i lekovi sa sedativnim dejstvom.

Docent dr Stašević Karličić objašnjava da teške forme bolesti koje uzrokuju nisku saturaciju kiseonika u krvi fiziološki aktiviraju takozvani noradrenergički alarm, što rezultira visokim koncentracijama adrenalina u krv, i koji posreduje osećaj straha i anksioznosti. Sve to, po njenim rečima, nekada može da dovede i do nivoa paničnog straha uz telesne korelate: lupanje srca, osećaj gušenja itd. Sama bolest u fiziološkom smislu može da dovede do osećaja ekstremnog straha, a to prevazilazi onaj strah koji je sasvim normalno osećanje kada smo životno ugroženi i koji oseća svaki čovek, ističe v.d. direktora najstarije psihijatrijske ustanove u Evropi.

Ne žurite sa oporavkom, psihičke manifestacije koje se javljaju su ozbiljne

Oporavak od covid 19, posebno onih koji su bili hospitalizovani zbog umereno teških i teških formi je često spor, a sagovornica našeg portala napominje da nestrpljenje ljudi sa ciljem da se što pre vrate u prethodni tempo života nije dobar saveznik u procesu oporavka.

– Anksioznost, depresivna simptomatologija i kognitivne smetnje su najčešće kliničke prezentacije kod pacijenata sa produženim covidom. Vredni spomena su i složeni neuropsihijatrijski sindromi kod pacijenata u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege koji se u značajnom broju manifestuju epizodama akutne uznemirenosti, halucinacija, dezorijentacije, agresivnosti i suicidalnosti – navodi docent dr Ivana Stašević Karličić.

Naša sagovornica koristi priliku i podseća da je pravovremeno javljanje za stručnu pomoć zbog simptoma anksioznosti i depresije, često i prvih psihotičnih epozoda – ključno, uz rad na prosvećivanju stanovništva o važnosti mentalnog zdravlja. Za sve one koji imaju bilo kakve teškoće u psihičkom funkcionisanju, Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja stanovništva dostupan je besplatno, 24 časa 7 dana u nedelji, pozivom na broj 0800/309-309 , uz mogućnost i onlajn čet – komunikacije.