Međunarodni tim naučnika identifikovao je antitela koja neutrališu Omikron i druge varijante SARS-CoV-2 korona virusa, rezultati studije objavljeni su u časopisu Nature. Ova antitela ciljaju na oblast S proteina, šiljak virusa, koji ostaju suštinski nepromenjene iako virusi mutiraju. Identifikovanjem ciljeva ovih „široko neutrališućih“ antitela na S proteinu moglo bi da se iskoristi za dizajniranje vakcina i tretmana antitela koji će biti efikasni, ne samo protiv Omikron varijante, već i protiv drugih varijanti koje se mogu pojaviti u budućnosti.
– Ovo otkriće nam govori da fokusiranjem na antitela koja ciljaju na ova visoko očuvana mesta na S proteinu, postoji način da se prevaziđe stalna evolucija virusa – objasnio je dr David Veesle, sa University of Washington School of Medicine u Sijetlu.
Omikron varijanta ima 37 mutacija u S proteina, koje koristi da se zakači na ćelije i napadne ih, i ovo je neobično veliki broj mutacija. Smatra se da ove promene delimično objašnjavaju zašto se Omikron varijanta širi tako brzo i zašto zaražava ljude koji su vakcinisani i zašto može ponovo da zarazi one koji su prethodno bili inficirani.
– Glavna pitanja na koja smo pokušavali da odgovorimo bila su kako je ova konstelacija mutacija u S proteinu Omikron soja uticala na njegovu sposobnost da se veže za ćelije i da izbegne odgovore antitela imunog sistema – izjavio je Veesle, a on i njegove kolege spekulišu da se veliki broj Omikron mutacija mogao akumulirati tokom produžene infekcije kod nekoga sa oslabljenim imunološkim sistemom ili virusom, koji je sa ljudi prešao na životinjsku vrstu i nazad.
Kako bi procenili efekat ovih mutacija, istraživači su konstruisali onesposobljeni virus koji se ne replicira, nazvan pseudovirus, da proizvodi S proteine na svojoj površini, kao što to rade korona virusi. Zatim su stvorili pseudoviruse koji su imali S proteine sa Omikron mutacijama i one pronađene na najranijim varijantama identifikovanim u pandemiji.
Istraživači su prvo pogledali da vide koliko dobro različite verzije S proteina mogu da se vežu za protein na površini ćelija, koji virus koristi da se zakači i uđe u ćeliju. Ovaj protein se naziva receptor angiotenzin konvertujućeg enzima-2 (ACE2). Otkrili su da je Omikron varijanta S proteina u stanju da se veže 2,4 puta bolje od S proteina pronađenog u virusu izolovanom na samom početku pandemije.
– To nije veliko povećanje, ali u izbijanju SARS epidemije 2002-2003, mutacije u S proteinu, koje su povećale afinitet, bile su povezane sa većom transmisivnošću i infektivnošću – podsetio je dr David Veesle. Istraživači su takođe otkrili da je verzija Omikron bila u stanju da se efikasno veže za mišje ACE2 receptore, što pokazuje da bi Omikron mogao da bude u stanju da se ponaša kao“ping-pong“ loptica između ljudi i drugih sisara.
Istraživači su zatim analizirali koliko su antitela protiv ranijih izolata virusa zaštićena od varijante Omikron. Oni su to uradili koristeći antitela pacijenata koji su prethodno bili zaraženi ranijim verzijama virusa, vakcinisani protiv ranijih sojeva virusa ili su bili zaraženi, a zatim vakcinisani. Otkrili su da su antitela ljudi koji su bili zaraženi ranijim sojevima i onih koji su primili jednu od šest trenutno dostupnih najčešće korišćenih covid 19 vakcina imala smanjenu sposobnost da blokiraju infekciju.
Antitela ljudi koji su prethodno bili zaraženi i onih koji su primili vakcine Sputnik V ili Sinopharm, kao i jednu dozu Jonson&Johnson, imala su malu ili nikakvu sposobnost da blokiraju – ili „neutrališu“ – ulazak Omikron varijante u ćelije. Antitela ljudi koji su primili dve doze vakcina Moderna, Pfizer/BioNTech i AstraZeneca zadržala su neku neutralizujuću aktivnost, iako smanjenu za 20 do 40 puta, što je mnogo više nego što je uspelo bilo kojoj drugoj varijanti virusa.
Antitela ljudi koji su bili inficirani, oporavljeni i potom primili dve doze vakcine takođe su imala smanjenu aktivnost, ali smanjenje je bilo manje, oko 5 puta, što jasno pokazuje da je vakcinacija posle infekcije korisna. Antitela ljudi, u ovom slučaju grupe pacijenata na bubrežnoj dijalizi, koji su primili dopunsku, treću dozu mRNA vakcina Moderna i Pfizer pokazala su samo 4 puta smanjenje neutralizacione aktivnosti.
– Ovo pokazuje da je treća doza zaista, zaista korisna protiv Omikron soja – naglasio je dr Veesle.
Studija otkriva i kako su reagovali antivirusni tretmani. Antitela svih tretmana, osim jednog, trenutno odobrenog za upotrebu kod pacijenata izloženih virusu, nisu pokazala smanjenu aktivnost ili su imali značajno smanjenu aktivnost protiv Omikron soja u laboratoriji. Izuzetak je bilo antitelo zvano Sotrovimab, koje je imalo dvostruko do trostruko smanjenje neutralizacione aktivnosti.
Ali, kada su testirali veći panel antitela, koja su generisana protiv ranijih verzija korona virusa, istraživači su identifikovali četiri klase antitela koja su zadržala svoju sposobnost da neutrališu Omikron. Članovi svake od ovih klasa ciljaju jednu od četiri specifična područja S proteina prisutna ne samo u varijantama SARS-CoV-2, već i u grupi srodnih korona virusa, nazvanih sarbekovirusi. Ova mesta na proteinu mogu da opstanu jer igraju suštinsku funkciju, koju bi protein izgubio, ako bi mutirao. Takve oblasti se nazivaju „očuvane“.
– Otkriće da su antitela sposobna da neutrališu virus, kroz prepoznavanje očuvanih područja u toliko različitih varijanti virusa, ukazuje da bi dizajniranje vakcina i tretmana antitela, koji ciljaju ove regione, moglo da bude efikasno protiv širokog spektra novih varijanti koje se pojavljuju mutacijom korona virusa – objasnio je dr David Veesle, sa University of Washington School of Medicine u Sijetlu.