Foto: Shutterstock
Ako smatrate da je blistav, bronzani ten jedan od najlepših letnjih momenata, verovatno ste manje oprezni prema onoj bočici sa oznakom SPF na kojoj svi insistiraju, i to da nanesete kremu na celo svakih nekoliko sati. Krema za sunčanje pomaže u zaštiti naše kože od oštećenja na suncu koja mogu prouzrokovati znake starenja, nastanak bora i raka kože, ali, sprečava li krema za zaštitu od sunca da koža pocrni, dobije onaj zavodljivi preplanuli, bronzani ten?
Kako bi se sa odmora vratili „crni“ ili dobro preplanuli, neki ljudi izbegavaju korišćenje krema za zaštitu od sunca, uvereni da im takve mazalice neće dozvoliti da pocrne. „Pa zašto smo onda išli na more i sunčali se“, pitaju se mnogi, ako se posle odmora ne vrate sa tamnijom bojom kože. Odgovor na ovo pitanje imaju stručnjaci, dermatolozi, koji kažu – „Da, ako se mažete kremom za sunčanje možete da pocrnite, jer preparati za zaštitu od sunca ne mogu da blokiraju 100 odsto sunčevih UV zraka„. Po pravilu, krema za sunčanje trebalo bi u potpunosti da spreči tamnjenje kože, ali to nije moguće jer ne postoji 100 procentna zaštita od sunca.
Preplanulost je odgovor naše kože na ultraljubičaste zrake. Kada je koža izložena UV zračenju, proizvodi melanin kako bi se zaštitila od oštećenja. UVB zraci su zraci koji teže da izazovu opekotine od sunca. S druge strane, UVA zraci prodiru do donjeg sloja naše kože (epidermis), uzrokujući da ćelije poznate kao melanociti proizvode melanin. Melanin je pigment koji našoj koži daje boju. Uopšteno govoreći, što više melanina, to je boja tamnija. U osnovi, ukoliko im ne sprečite da dođu do vaše kože, ti UVA zraci odgovorni su za preplanulu boju.
U svakom slučaju, kada izlazite na sunce obavezno nanesite losion za zaštitu od sunca, jer i sa njimna koži možete da dobijete preplanuli ten, ali se trudite da izbegnete previše izlaganja štetnim zracima, posebno u periodu najvećeg zračenja. Bez zaštitne barijere koju obezbeđuje krema za zaštitu od sunca, i UVA i UVB zraci mogu oštetiti DNK u našoj koži i tako povećati šanse za razvoj raka kože.
Krema za sunčanje deluje na dva različita načina. Popularni losioni za sunčanje na hemijskoj bazi deluju tako što apsorbuju ultraljubičaste (UV) zrake i menjaju ih, pre nego što dobiju priliku da nanesu bilo kakvu štetu. Preparati za za zaštiti od sunca na hemijskoj bazi sadrže oxybenzone i octisalate.
Kreme za sunčanje na fizičkoj osnovi, s druge strane, odbijaju i rasipaju UV zrake od naše kože. Cink i titan-oksidi su dva sredstava za blokiranje koja se koriste u fizičkim kremama za sunčanje. Američka Agencija za hranu i lekove FDA ove sastojke je označila kao sigurne i efikasne.
Pri izboru krema za zaštitu od sunca možda najvažnije je izabrati one čije je dejstvo širokog spektra, koje štite od dve štetne vrste UV zraka – ultraljubičastih UVA i UVB zraka. Važno je zapamtiti da krema za sunčanje deluje kao filter i ne može 100 odsto sprečiti izlaganje kože suncu. Dakle, može da se dobije zdrav, preplanuli ten.
Preplanulost je dokaz oštećenja kože, smatraju dermatolozi, koji osobama preplanulim i pored korišćenja zaštitnih krema, preporučuju nošenje zaštitine odeće, šešira, naočara… Čak i malo preplanulosti je, kako naglašavaju, dokaz oštećenja od sunca i može nositi rizik od pojave raka kože. Krema za sunčanje čuva naše zdravlje, a ne sprečava nas da izgledamo zdravo, poručuju stručnjaci, po kojima je ‘sun-kissed’ izgled ili „koža poljubljena suncem“, čist marketing, a ne pravi odraz zdravlja. Takođe podsećaju da preplanulost može ubrzati pojavu naborane kože, i to ne samo na licu.