Foto Shutterstock
Bolovi u kostima počeli su iz čista mira, odjednom. Kao kada boli zub, ceo dan mi je sevalo u kolenima, stopalima, potkolenicama, kukovima. Tokom noći mi je izbio herpes na gluteusu. Bol sa leve strane tela, na kojoj je bio herpes, toliko je bio jak da sam morala da popijem nimulid. I naravno, odmah sam počela sa udarnim dozama aciklovira. Tokom dana sam dobila i temperaturu 37,6.
Sledećeg jutra herpes se, začudo, skoro sasvim povukao, a sa njim se smirila i kostobolja. Narednog dana temperatura je pala na 37,3, a ja sam se osećala mnogo bolje. Trećeg dana probudila sam se skoro pa zdrava. Temperatura je bila normalna, ništa me nije bolelo, samo je počelo slivanje iz sinusa. Znate onaj osećaj kada vam nešto „visi“ pozadi u grlu i tera vas da ga progutate, a ne možete.
To slivanje je trajalo punih 20 dana iako sam popila kutiju fluimucila. Osim te neprijatnosti, ništa mi nije falilo. Otišla sam do lekara opšte prakse samo zato što sam savesna. Korona mi nije bila ni na kraj pameti. Nije ni mom lekaru.
„Pošto ne kašljete, glava vas ne boli, temperatura je normalna, osećate ukus i miris, nema potrebe da radite PCR. Ovo ne liči na covid. Ali za svaki slučaj evo vam hemomicin. Popijte jednu kutiju. I uzimajte 10 kapi vitamina D dnevno, 2 grama vitamina C u dve doze, alfalipoinski kiselinu 300 mg, cink 2 tablete i probiotik. Ako vam se slučajno pogorša stanje, dođite“ – kaže doktor.
Sve sam radila kako je rekao. Na sreću, ništa se nije pogoršavalo. Slivanje iz sinusa bio je jedini simptom koji sam imala i trajao je punih 20 dana. Za to vreme sam bila u kući, nisam išla ni u prodavnicu, za svaki slučaj… A nisam išla ni kod lekara.
Slivanje je napokon prestalo 21. dana. Tačno te noći moja ćerka (17) dobila je temperaturu 39,2. Groznica, tuširanje, paracetamol… Doktori kažu da ne jurim odmah u covid ambulantu, da malo sačekam i pratim. Ona se žali na bolove u mišićima, kao da je preterala u teretani, kaže. Svaki pokret boli. Narednih dva-tri dana temperatura od 38 do 38,7. Četvrtog dana je vodim da vadimo krv. Radim joj IgM, a kad smo već tu, izvadim i ja krv, ali IgG jer je od mog prvog simptoma u tom trenutku prošlo 25 dana.
Rezultati stižu za oko dva sata. Obe pozitivne. Ona ima IgM – znači covid19 je, a ja imam IgG – znači imala sam covid i sad je prošlo.
Njen rezultat me nije iznenadio jer je od svih simptoma o kojima čitamo imala dva, ali sam se zapanjila činjenicom da sam i ja preležala koronu. Doduše, bilo mi je drago što ću bar neko vreme biti mirna i što mogu da ko čovek negujem svoje dete.
Ćerka je imala temperaturu devet dana i isto toliko su je boleli mišići. Desetog dana je ustala zdrava i puna snage. Nervozna što mora da sedi u kući… Kada je njen period izolacije prošao, krenule smo u šetnju. Ona bi trčala, a ja… Zadišem se posle tri koraka i lupa mi srce. Evo prošlo je već dva meseca, a ja sam stalno umorna, ujutru se jedva budim, mogla bih da spavam do podne. Kada izađem u šetnju, zadišem se i srce hoće da iskoči, pa moram polako i – kratko. Pored toga, bole me leđa, ruke i vrat. Moja korona je prošla lako, ali oporavak mi uopšte nije lak. Mogu samo da kažem da nemamo pojma kakva je ovo bolest, kad će se posledice pojaviti i kakve će biti. Čuvam se više nego ikad. Nosim po dve maske kad moram da odem u prodavnicu ili na neki sastanak. I gledam da ne idem nigde ako baš ne moram.