U narodnoj medicini beli luk se koristi svež ili u obliku tinktura, macerata, sirćeta, sirupa ili tableta Foto: Shutterstock
Tinktura od belog luka kojom se snižava povišen krvni pritisak samo je jedan od narodnih lekova koji se od davnina koristi za tretman mnogih bolesti. Beli luk (Allium sativum) se u narodu od davnina koristito pri svakoj pojavi epidemija opasnih zaraznih bolesti (kolera, tifus, dizenterija) dok se danas u narodnoj medicini najviše koristi za stanja koja su u vezi sa zdravljem srca i celokupnim kardiovaskularnim sistemom.
Beli luk se od davnina koristi u medicinske svrhe zbog svoje lekovitosti, posebno zbog antioksidativnih, antifungalnih, antivirusnih i antibakterijskih svojstava. Poznat je i kao namirnica koja na prirodan način jača imunitet i smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, napada astme, prehlade ili gripa, abnormalnog gubitka kose, karcinoma ili nekih stanja kože.
Beli luk proizvodi hemikaliju zvanu alicin koji je najzaslužniji za lekovitost ovog ploda, a od njega potiče i intenzivan miris. Brojna naučna istraživanja dokazala su da je beli luk antifungalno sredstvo, a to svojstvo sprečavanja gljivičnih infekcija pripisuje se alicinu – jedinjenju koje nastaje kada se svež čen belog luka zgnječi ili isecka. Pored alicina, svež beli luk sadrži antioksidativne vitamine i minerale kao što su vitamin C, cink i selen.
U narodnoj medicini beli luk se koristi svež ili u obliku tinktura, macerata, sirćeta, sirupa ili tableta, obično se koristi za snižavanje visokog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola ili drugih masnoća u krvi i protiv zadebljanja arterija. Takođe se koristi za tretman bolesti disajnih organa – za hronični bronhitis, kašalj, kijavicu, za jačanje organa za varenje i regulisanje stolice, lečenje raznih kožnih bolesti, protiv opadanja kose…
Još u 19. veku francuski hemičar i mikrobiolog Luj Paster ispitao je upotrebu svežeg soka belog luka kao potencijalnog antibakterijskog sredstva i otkrio da je beli luk sposoban da ubije bakterije na isti način kao i penicilin. Zbog toga se beli luk mnogo koristio kao antibakterijski agens za dezinfekciju i zarastanje rana tokom Drugog svetskog rata i smatrao se „prirodnim penicilinom”. Od tada, nekoliko istraživačkih studija potvrdilo je antibakterijska i antivirusna svojstva belog luka.
Za snižavanje povišenog krvnog pritiska poznata u narodnoj medicini je tinktura od belog luka. Za pravljenje tinktura uvek se koristi alkohol i određena biljka pa se tako dobija tečni prirodni ekstrakt. Za tinkturu protiv visokog pritiska potrebno je:
Očišćen beli luk, odnosno čenove luka stavite u opranu staklenu teglu, dodajte alkohol i ostavite da odstoji 20 dana. Nakon tog perioda dobijenu tinkturu procedite i sipajte tečnost u flašicu sa pipetom. Tretman započnite uzimanjem po 15 kapi tinkture ujutru i uveče, pre jela. Kapi se nakapaju u malo vode i popiju. Savet je da se svakog dana doza poveća za po 2. kapi dok ne dođete do 25 kapi dnevno i ne potrošite svu pripremljenu količinu.
Pacijenti koji već koriste lekove, pre početka korišćenja tinkture, trabalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom.