Korisna svojstva koja ima med poznata su i ispitivana sa različitih aspekata, pa je ovo prirodno blago preporučeno od strane stručnjaka kao baza za bolji imunitet i opšte zdravlje. Ako mu dodamo još neke lekovite biljke, korisne efekte ćemo samo pojačati.
Pre nego što se odlučite za svоju idealnu kombinaciju, terbalo bi da znate da li ste na neki sastojak alergični. Maria Noël Groves, klinički fitoterapeut, kažu da su za ovaj prirodni preparat pogodne sledeće biljke, a svima se mogu dodati limun u kriškama ili rendana pomorandžina kora:
Istraživači Oxford University sa saradnicima su u jednoj studiji proveravali efikasnost meda za ublažavanje simptoma infekcija gornjeg respiratornog trakta i otkrili da med ublažava učestalost i intenzitet kašlja čak i kada se upoređuje sa nekim konzervativnim lekovima. To bi moglo da bude vrlo značajno za smanjenje rezistentnosti na antibiotike.
Neks druge naučne studije donose zaključke o pomoći meda kod metaboličkog sindroma jer med ima nizak glikemijski indeks, a pomaže u povećanju osetljivosti na insulin. Naulnici kažu i da umerena upotreba meda može pozitivno da utiče na smanjenje niova triglicerida i ukupnog holesterola, kao i“lošeg“ LDL holesterola, uz povećanje „dobrog“ (HDL). Med sadrži više od 180 supstanci (vitamine, prirodne šećere, minerale, fitokemikalije, antioksidativna i protivupalna jedinjenja) od kojih mnoge imaju probiotičko dejstvo. Probiotici su osnova zdravlja crevne flore, a ona imuniteta koji kreće iz naših creva. Med spada u srednje kalorične namirnice i zato ga treba, kao i zbog količine prirodnog šećera konzumirati dozirano.
Priroda nam daje široku paletu bilja korisnog za naše zdravlje. Biljke sadrže veliku količinu hranljivih i lekovitih sastojaka, ali ih treba pametno izabrati, čuvati i adekvatno kombinovati sa drugim sastojcima, kako bi ostvarili najveće zdravstvene koristi. Jedna od najvažnijih je u postizanju i održavanju imuniteta, što su takođe potvrdile brojne studije. Jedna od većih objavljena je u bazi National Library of Medicine.
Kod lekovitog bilja je najvažnije znati šta prikupljamo i u koje vreme, da li ga upotrebljavamo u svežem ili u sušenom stanju, kako ga upotrebiti da se ne bi izgubili lekoviti sastojci. Zbog toga bi trebalo da se pre svakodnevne upotrebe konsultujete sa fitoterapeutom i obavezno proverite svoju istoriju alergija.
Maria Noël Groves kaže da postoje dva načina da se biljke sjedine sa medom i oba imaju svoje prednosti i mane. Kada hladan (sirovi) med pomešamo sa biljkama, nešto teže ih je kompaktno sjediniti. Takođe, lekovito bilje se može spremiti za smesu u sirovom ili u sušenom stanju (listovi, cvetovi, koren). Prednost ove metode je, prema njenim rečima, zadržavanje svih korisnih svojstava meda, ali i rizik od razvijanja nekih mikroorganizama i bakterija ih sićušnih delova biljaka. Fitoterapeut napominje i da vlaga iz lekovitih biljaka u svežem stanju takođe može da pogoduje razvoju bakterija. Stoga je njen izbor upotreba biljaka u sušenom obliku.
– Pomešanu smesu meda i biljaka po izboru idealno je držati da odstoji najmanje nedelju dana, a idealno je, preporučuju stručnjaci, 3 do 4 nedelje. Što duže stoji, i ukus i potencijalni zdravstveni efekat će biti bolji. Okrenite teglu najmanje jednom dnevno da se ceo sadržaj slije i vratite nazad. Pre upotrebe, obavezno procedite i eliminišite ostatke biljaka. Čuvajte preparat na hladnom, tamnom mestu u dobro zatvorenoj tegli – objašnjava fitoterapeut.
Pripremanje ovog preparata moguće je i sa zagrevanjem, odnosno korišćenjem toplote. Prednost je čuvanje korisnih sastojaka iz biljaka, ali i moguće gubljenje nekih iz meda, kaže Noël Groves. Zagrevanje meda pomoći će i da se biljke sa njim bolje sjedine jer će se u toplom (zagrejanom stanju) prorediti i biće tečniji. Ona takođe savetuje da na pola kilograma meda ne stavljate više od jedne šolje odabranog lekovitog bilja. To zavisi od vaših afiniteta, ukusa i izbegavanja onih na koje ste možda alergični.