Cimet je začin osobene arome i dobija se iz kore nekoliko vrsta drveta cimeta. Ima široku upotrebu u kulinarstvu, zbog antiinflamatornih, antimikrobnih i antioksidativnih svojstava koristi se kao sredstvo za prevenciju visokog nivoa šećera u krvi. Veruje se da bi dnevna doza od pola kafene kašičice cimeta mogla da nam pomogne u kontroli visokih vrednosti šećera, insulinske rezistencije, krvnog pritiska, holesterola. Pored dosta dobrih svojstava, cimet je začin koji mora da se pažljivo koristi, jer neke vrste cimeta sadrže potencijalno toksično jedinjenje – kumarin.
Cimet korisna svojstva
Cimet je začin čija su farmakološka dejstva predmet ispitivanja, nema konačnih preporuka, ali smatra se da može da bude od koristi gojaznim i osobama sa dijabetesom tipa 2. Ima visok nivo jedinjenja cimetaldehida za koje se pretpostavlja da ima antikancerogena, antibakterijska i antifungalna svojstva. Kora cimeta je bogata procijanidinima i katehinima koji imaju antioksidativna dejstva.
Dijetetičar Toby Smithson navodi da je većina studija potvrdila korisna svojstva cimeta, ali i dodaje da nema za sada dovoljno preciznih zaključaka na osnovu kojih bi stručnjaci mogli da savetuju upotrebu cimeta u prevenciji i lečenju nekih stanja.
– Cimet sadrži bioaktivne sastojke, kao i antioksidante. Pojedine studije navode zdravstvene prednosti cimeta kada je u pitanju regulacija holesterola i triglicerida, krvnog pritiska. Nešto skromniji učinak začina ustanovljen je kada se radi o kontroli povišenog šećera u krvi natašte i posle obroka. Studije koje su se bavile uticajem cimeta na A1C do sada nisu bile uverljive – kaže Smithson.
Hemoglobin A1c (HbA1c) je količinu šećera u krvi (glukoze) koja je vezana za hemoglobin. Na osnovu HbA1c testa može da se utvrdi prosečna količina glukoze vezane za hemoglobin u posljednja tri meseca.
Postoji nekoliko vrsta cimeta
Dijetetičar Julia Zumpano iz Center for Human Nutrition, Cleveland Clinic navodi da su poznate zdravstvene koristi od upotrebe cimeta, ali da nije jasno koliko bismo morali ovog začina da konzumiramo, pre nego što dođe do povoljnog efekta.
Postoji nekoliko vrsta cimeta cejlonski (Cinnamomum zeilanicum) koji sadrži najmanju dozu kumarina, indonežanski (Cinnamomum burmannii) je jeftiniji i ima visok sadržaj kumarina, vijetnamski (Cinnamomum loureiroi) takođe ima visok sadržaj kumarina i kineski cimet (Cinnamomum aromaticum ili Cinnamomum cassia) ima visok sadržaj kumarina.
– Evropska agencija za hranu ograničila je upotrebu kineskog cimeta na pola kašičice dnevno, zbog prisustva kumarina. Kasija cimet ima oko 250 puta više kumarina od cejlonskog cimeta, a sumnja se da visoke doze kumarina mogu da oštete jetru – kaže Smithson.
Toksično dejstvo kumarina
Stručnjaci preciziraju da kasija cimet sadrži hemijsko jedinjenje kumarin, koje ne bi trebalo da se koristi u velikim količinama, zbog mogućeg toksičnog dejstva ne jetru, s druge strane pravi cimet sadrži vrlo niske nivoe kumarina. Evropska agencija za bezbednost hrane navodi da kasija (kineski cimet) ima vrlo visok sadržaj kumarina za koje se pretpostavlja da je hepatotoksično i kancerogeno jedinjenje.
– Nemojte da se zavaravate misleći da je cimet terapija za dijabetes ili sredstvo uz koje možemo da sprečimo zdravstvene probleme. Od bolesti ne može da nas zaštiti jedna biljka ili začin, već zdrave životne navike koje uključuju zdravu ishranu, redovan san, fizičku aktivnost, kontrolu stresa – kaže internista dr Michael L. Dansinger sa Tufts University School of Medicine.
Šta može da se desi ako koristimo veće količine cimeta?
Dr Dansinger poziva nas na oprez i kada je u pitanju suplementacija cimeta, jer ova oblast nije regulisana. U isto vreme neke studije navode da između različitih marki suplemenata ima dosta razlika u pogledu kvaliteta cimeta. U slučaju da odlučimo da koristimo veće doze cimeta, preporuka je da se prethodno posavetujemo sa stručnjakom.
Umerene količine cimeta mogu da se dodaju u kafu, razne vrste jela i slatkiša, ali i ne mogu da budu zamena za zdrav način života. Pretpostavlja se da osim ukusa na ovaj način možemo da smanjimo i količine šećera u krvi posle obroka. U većim količinama cimet može da dovede do oštećenja jetre, suvoće usta i pada šećera u krvi.
– Više od tri čajne kašičice cimeta dnevno mogu da imaju toksičan efekat – napominje dr Dansinger. Optimalne količine mogu da variraju i da zavise od zdravstvenog stanja. I pored toga što cimet nudi moguće zdravstvene koristi, veće količine cimeta mogu da stupe u interakciju sa nekim lekovima i dovedu do komplikacija.
Poseban oprez savetuje se ako koristimo antikoagulanse
Kumarin može da stupi u interakciju sa lekovima za razređivanje krvi, kao što su varfarin i kumadin, koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka i poboljšavaju cirkulaciju. Stručnjaci naglašavaju da je u umerenim količinama cimet koristan začin, ali i dodaju da je cimet začin čija se svojstva još ispituju.
