Trovanje hranom ili alergijska reakcija može izazvati ozbiljnu neprijatnost. Iako je traženje medicinske pomoći ključno, određeni kućni lekovi mogu pomoći u pružanju prve pomoći i ublažavanju simptoma.
Simptomi infekcije E. coli
Najčešći simptomi infekcije E. coli uključuju grčeve u stomaku, dijareju, povraćanje i, u retkim slučajevima, hemolitičko-uremijski sindrom, ozbiljno stanje bubrega.
Rizici za bezbednost hrane često potiču iz:
- sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa ili morskih plodova kontaminiranih bakterijama ili parazitima
- ostataka hrane koji su kontaminirani bakterijama
- buđave hrane zbog nepravilnog skladištenja
- alergijske reakcije izazvane morskim plodovima, orašastim plodovima ili drugim alergenima
Težina simptoma trovanja hranom zavisi od nekoliko faktora, uključujući starost, opšte zdravlje, uzrok trovanja i količinu unesenih toksina. Oni sa slabijim imunološkim sistemom mogu imati teže simptome.
Simptomi se obično javljaju u roku od jednog do 36 sati nakon konzumiranja kontaminirane hrane, a najčešće su povraćanje i dijareja. Ostali simptomi mogu uključivati mučninu, groznicu, glavobolju, umor i, u teškim slučajevima, krvavu ili gnojnu stolicu.
S druge strane, alergije na hranu mogu izazvati crvenilo i oticanje kože, začepljenost nosa, astmu i probavne tegobe. Neki ljudi takođe mogu iskusiti vrtoglavicu, anksioznost ili razdražljivost. U teškim slučajevima, alergijske reakcije mogu dovesti do poteškoća sa disanjem, lupanja srca, šoka ili čak gubitka svesti.
Prva pomoć kod trovanja hranom
Ako sumnjate na trovanje hranom kod sebe ili nekog drugog preduzmite sledeće korake:
Sačuvajte uzorak hrane i potražite medicinsku pomoć
Ako se pojave simptomi trovanja hranom, odmah potražite medicinsku pomoć. U isto vreme, sačuvajte preostalu nepojedenu hranu, zatvorite je i ostavite na hladnom mestu – ali nemojte je zamrzavati – jer može biti potrebna za testiranje. U većini slučajeva, bolnice će obavestiti nadležne zdravstvene vlasti.
Koristite sirće da povratite svest
Ako je osoba izgubila svest, namočite gazu ili krpu u sirće i stavite je preko nosa. Jak miris sirćeta može pomoći osobi da se osvesti.
Izazovite povraćanje
Ako je kontaminirana hrana pojedena u poslednjih nekoliko sati, toksini mogu i dalje biti u stomaku. Izazivanje povraćanja može pomoći izbacivanju štetnih supstanci i smanjenju apsorpcije toksina. Ovo se može uraditi stimulisanjem zadnjeg dela jezika prstom, drškom kašike ili štapićima za jelo. Alternativno, pijenje slane vode (rastvorite 1 supenu kašiku soli u 3/4 šolje tople vode, a zatim ostavite da se ohladi) ili soka od đumbira može pomoći da izazove povraćanje.
Budite oprezni sa lekovima protiv dijareje
Dijareja je čest simptom trovanja hranom i može pomoći izbacivanju toksina iz tela. Prerano uzimanje lekova protiv dijareje može ometati prirodni proces detoksikacije u telu. Generalno je najbolje izbegavati takve lekove osim ako je dijareja preterana (pojavljuje se više od 10 puta dnevno) i izaziva ozbiljnu dehidraciju ili slabost.
Odmarajte se i ostanite hidrirani
Nakon trovanja hranom, odmor i hidracija su neophodni. Pijte puno tečnosti i jedite male, lagane obroke kako biste izbegli preopterećenje digestivnog sistema. Ako nemate apetita, pokušajte da jedete male količine hrane uz adekvatan unos tečnosti.
Kućni lekovi za blage slučajeve
Za blage slučajeve trovanja hranom ili alergijskih reakcija, određeni kuhinjski sastojci mogu pomoći u ublažavanju simptoma:
Đumbir
Ako slučajno pojedete pokvarenu hranu, konzumiranje đumbira odmah nakon toga može pomoći u sprečavanju dijareje ili alergijskih reakcija. Svež đumbir se može iscediti i pomešati sa vodom ili skuvati u čaju da se spreči trovanje ribom i školjkama.
Drevne civilizacije odavno su prepoznale detoksikaciona svojstva đumbira. Đumbir sadrži više antimikrobnih jedinjenja sa širokim spektrom inhibitornih efekata na mikroorganizme koji se prenose hranom.
Aloe vera
Aloe vera je bogata bioaktivnim biljnim jedinjenjima, uključujući aminokiseline, vitamine, polisaharide i minerale, koji mogu nežno stimulisati rad creva i pomoći u izbacivanju toksina. Aloe vera može pomoći u ublažavanju akutne upale.
Korijander
Posebna aroma korijandera može paralizovati crevne parazite, pomažući u njihovoj eliminaciji. Takođe stimuliše želudačne nerve, podstičući varenje i apetit.
Studija in vivo pokazala je da dodavanje korijendera u hranu za svinje pomaže u borbi protiv parazita. Pored toga, studija iz 2020. godine pokazala je da esencijalno ulje korijendera inhibira rast bakterija i gljivica na hlebu.
Zeleni čaj
Ispijanje šoljice jakog čaja može pomoći u ublažavanju simptoma trovanja hranom. Studija iz 2022. otkrila je da katehini i druga jedinjenja u čaju mogu da poremete ćelijske membrane bakterija, inhibirajući uobičajene bakterije koje se prenose hranom kao što su E. coli, Staphylococcus aureus i Salmonella. Studija je pokazala da je zeleni čaj efikasniji od crnog i oolong čaja.
Saveti za prevenciju trovanja hranom
Da biste izbegli konzumiranje kontaminirane hrane, imajte na umu sledeće mere predostrožnosti kada pripremate obroke:
Proverite teksturu i miris hrane. Uvek proverite teksturu, boju i miris hrane pre jela. Nemojte jesti ako primetite promenu boje, sluzavu ili lepljivu teksturu ili neobičan miris.
Držite sirovu i kuvanu hranu odvojeno. Koristite odvojene daske za sečenje i noževe za sirovu i kuvanu hranu kako biste sprečili unakrsnu kontaminaciju.
Temeljno kuvajte morske plodove. Postoji nekoliko zabluda o kuvanju morskih plodova. Na primer, mnogi veruju da su školjke bezbedne za jelo čim se njihove školjke otvore tokom kuvanja. Međutim, najbolje je da ih kuvate još najmanje 10 sekundi da biste bili sigurni da su potpuno kuvane.
Ispiranje morskih plodova slanom vodom nije dovoljno da ubije bakterije. Vibrio parahaemolyticus, uobičajena bakterija u morskim plodovima, uspeva u slanim sredinama. Korišćenje slane vode neće je eliminisati.
Slično, vasabi i limunov sok ne mogu da ubiju parazite u sirovoj ribi. Temeljno kuvanje ostaje najefikasniji način za prevenciju bolesti koje se prenose hranom.
Razumevanje zone opasnosti hrane. Bakterije se brzo razmnožavaju između 4,5 i 60℃. Generalno, hranu treba zagrejati iznad 70℃ da bi se ubile bakterije. Međutim, samo zagrevanje ne može eliminisati sve toksine — Staphilococcus aureus, na primer, proizvodi toksine otporne na toplotu. Ostavljanje hrane na sobnoj temperaturi predugo omogućava rast bakterija. Zbog toga je najbolje da hranu ne ostavljate na sobnoj temperaturi duže od dva sata — ili više od jednog sata leti.
Uobičajeni virusi i bakterije koje se prenose hranom
Pet najčešćih uzroka trovanja hranom:
Norovirus: Uobičajeni izvori su lisnato povrće, sveže voće, školjke i kontaminirana voda.
Staphylococcus aureus: Uobičajeni izvori su meso, mlečni proizvodi, pudinzi, peciva i sendviči.
Bacillus cereus: Uobičajeni izvori su ostaci pirinča, kobasice, guste supe, sosovi, džemovi, salate, pudinzi i mlečni proizvodi. Ova bakterija otporna je na toplotu, a konzumiranje podgrejanog ostatka pirinča čest je uzrok infekcije.
Salmonella: Uobičajeni izvori su sirova ili nedovoljno kuvana piletina, jaja, nepasterizovano mleko i sok, i sirovo voće i povrće.
Vibrio parahaemolyticus: Uobičajeni izvori su sirovi ili nedovoljno kuvani morski plodovi, posebno ostrige.
