Čaj od kamilice ne pomaže samo kod prehlade: Evo šta može da se dogodi kada ga pijemo redovno

Kamilicu najčešće pijemo kada smo prehlađeni ili želimo da se opustimo pred spavanje, ali ova biljka sadrži jedinjenja koja privlače pažnju naučnika zbog mogućeg delovanja na varenje, san, anksioznost i upalne procese.

Kamilica između tradicije i nauke

Šolja toplog čaja od kamilice za mnoge je gotovo sinonim za prehladu, bol u grlu ili mirniji san. Međutim, kamilica nije zanimljiva samo zbog svog umirujućeg efekta. Cvet ove biljke sadrži brojne bioaktivne supstance, među kojima su flavonoidi i terpenoidi, zbog čega naučnici ispituju njeno moguće antioksidativno i antiinflamatorno delovanje.

Kamilica (Matricaria chamomilla, odnosno Matricaria recutita) vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini kod problema sa varenjem, grčeva i nervoze. Savremena istraživanja pokušavaju da utvrde koliko su ova tradicionalna verovanja potkrepljena naučnim dokazima.

Zašto kamilica može da nas uspava?

Jedno od najzanimljivijih jedinjenja kamilice je apigenin, flavonoid za koji istraživanja ukazuju da može da se veže za određene receptore u mozgu, uključujući receptore koji imaju ulogu u regulaciji sna i smanjenju pobuđenosti nervnog sistema. To je jedan od mogućih razloga zbog kojih se kamilica tradicionalno pije pred spavanje.

Ipak, čaj od kamilice ne bi trebalo da se posmatra kao lek za nesanicu. Klinička istraživanja nisu dala potpuno ujednačene rezultate, pa za sada nema dovoljno dokaza da kamilica može da zameni standardno lečenje poremećaja spavanja.

Postoje i istraživanja koja ukazuju na moguću korist određenih preparata kamilice kod anksioznosti. Efekat, međutim, može da zavisi od preparata, koncentracije aktivnih sastojaka i dužine korišćenja. Zbog toga rezultati studija ne mogu jednostavno da se prenesu na svaku šolju čaja od kamilice.

Stomak je jedan od glavnih razloga zbog kojih se kamilica koristi vekovima

Kamilica ima dugu istoriju upotrebe kod nadutosti, gasova, grčeva i drugih blagih digestivnih tegoba. Pojedini biljni preparati koji sadrže kamilicu u kombinaciji sa drugim biljkama ispitivani su kod dispepsije i simptoma kao što su nelagodnost u želucu, mučnina i gorušica. Ovde je, međutim, važna jedna razlika. Kada se u istraživanju ispituje preparat napravljen od nekoliko biljaka, poboljšanje simptoma ne može automatski da se pripiše samo kamilici.

Slično važi i za istraživanja biljnih preparata namenjenih grčevima kod beba. Postoje podaci o mogućem povoljnom efektu pojedinih kombinovanih preparata, ali to ne znači da roditelji treba samostalno da daju bebama čaj ili druge preparate od kamilice bez konsultacije sa pedijatrom.

Kamilica sadrži veliki broj priro dnih jedinjenja

Hemijski sastav kamilice mnogo je složeniji nego što bi moglo da se zaključi na osnovu obične šolje čaja. U njenom cvetu identifikovan je veliki broj potencijalno bioaktivnih jedinjenja. Među najpoznatijima su apigenin, kvercetin, patuletin i luteolin, kao i različiti terpenoidi.

Upravo zbog ovih supstanci naučnici proučavaju potencijalna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva kamilice.

Važno je, međutim, da se napravi razlika između rezultata laboratorijskih istraživanja i kliničkih dokaza. To što određena supstanca pokazuje zanimljivo dejstvo na ćelijama ili u laboratorijskim uslovima ne znači automatski da će šolja čaja od kamilice da spreči ili izleči određenu bolest kod ljudi.

Da li kamilica može da pomogne koži

Kamilica se ne koristi samo kao napitak. Njeni ekstrakti nalaze se i u kremama, mastima, rastvorima za ispiranje i drugim preparatima namenjenim koži i sluzokoži.

Istraživano je njeno moguće dejstvo kod iritacije kože, ekcema i zarastanja manjih rana. Preparati koji sadrže kamilicu ispitivani su i kao pomoć kod upalnih promena sluzokože usne duplje, uključujući određene tegobe koje mogu da se jave tokom onkološkog lečenja.

I ovde je potreban oprez prilikom tumačenja rezultata. Koncentracija aktivnih materija u medicinskim preparatima nije ista kao u čaju, pa rezultati ovih istraživanja ne mogu direktno da se prenesu na preparate koje pravimo kod kuće.

Koliko čaja od kamilice može da se pije

Za kamilicu ne postoji jedna univerzalno utvrđena terapijska doza koja važi za sve proizvode i sva zdravstvena stanja. Čaj je jedan od najčešćih načina na koji se kamilica koristi. Uobičajeno se priprema tako što se osušeni cvet ili filter-kesica prelije vrućom vodom i ostavi nekoliko minuta.

Važno je da znamo da čaj, kapsule, ekstrakti i etarsko ulje nisu isto. Oni mogu da sadrže veoma različite koncentracije aktivnih sastojaka, pa ni njihovi efekti i mogući rizici ne mogu da se izjednače.

Kamilica jeste blaga biljka, ali nije bez rizika

Za većinu odraslih osoba kamilica u količinama koje se uobičajeno nalaze u čaju smatra se relativno bezbednom. Ipak, činjenica da je nešto prirodnog porekla ne znači da ne može da izazove neželjene reakcije. Posebno bi trebalo da budu oprezni ljudi koji su alergični na biljke iz porodice Asteraceae, kojoj pripadaju ambrozija, hrizanteme i tratinčice.

Kod osetljivih osoba kamilica može da izazove alergijsku reakciju. Preparati koji se nanose na kožu takođe mogu da dovedu do iritacije ili kontaktnog dermatitisa.

Ko pije lekove za razređivanje krvi ili sedative treba da bude oprezan

Kod kamilice se razmatra i mogućnost interakcije sa pojedinim lekovima. Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste antikoagulantnu ili antiagregacionu terapiju, kao i lekove koji izazivaju pospanost.

Osobe koje svakodnevno koriste terapiju zato bi trebalo da razgovaraju sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnu da uzimaju koncentrovane ekstrakte ili suplemente na bazi kamilice. Oprez je potreban i kada se kamilica kombinuje sa određenim biljnim suplementima, posebno onima koji mogu da utiču na zgrušavanje krvi ili centralni nervni sistem.

Lekara i anesteziologa pre operacije trebalo bi obavestiti o svim suplementima i biljnim preparatima koji se koriste, čak i kada mogu da se kupe bez recepta.

Ko bi još trebalo da bude oprezan sa konzumiranjem kamilice

Trudnice, dojilje, osobe koje redovno uzimaju lekove i roditelji koji žele da daju preparate kamilice maloj deci trebalo bi prethodno da se posavetuju sa lekarom, farmaceutom ili pedijatrom. Važno je i da se napravi razlika između povremene šolje čaja i koncentrovanog suplementa ili ekstrakta kamilice, jer količina aktivnih jedinjenja koja dospeva u organizam može značajno da se razlikuje.

Kamilica zato ostaje mnogo više od tradicionalnog „čaja za prehladu“. Njeni sastojci proučavaju se zbog mogućeg uticaja na nervni sistem, digestivni trakt, kožu i upalne procese. Za neke tradicionalne primene postoje obećavajući naučni podaci, dok su za druge potrebna dodatna i kvalitetnija klinička istraživanja.

(eKlinika.rs)