Foto: Shutterstock
Lavanda se od davnina koristi za smirenje i opuštanje. Mnogi njen miris koriste pred odlazak na spavanje, ali ova voljena botanička biljka ima i mnogo „dnevnih“ prednosti. Smatra se da je biljka dobila ime po perilicama ili „lavandama“ čija je prvobitna upotreba bila kao miris za veš. Zatim su članovi kraljevskih porodica počeli da dodaju lavandu u kadu kako bi se okupali u prijatnoj i opuštajućoj aromi, a ta praksa zadržala se i do danas. Srednjovekovni lekari, na primer, koristili su je kao botanički pristup za pomoć kod glavobolje.
Sa tako čuvenom prošlošću, nije ni čudo što je lavanda jedno od danas najviše proučavanih eteričnih ulja. Naučnici su povezali mnoga njegova terapeutska svojstva za visok broj terpena – aromatičnih jedinjenja fitonutrijenata koja biljkama i drveću daju karakterističan miris. U divljini, terpeni pomažu organizmima da prežive i razmnožavaju se – biljke ih koriste kao odbrambene mehanizme, cveće ih izbacuje kako bi privuklo oprašivače, a drveće ih čak emituje kako bi se međusobno upozorilo na nadolazeće pretnje.
I iako toga nismo uvek svesni, ova jedinjenja takođe stalno komuniciraju sa nama. „Iako terpeni potiču od drveća, gljiva i biljaka, koje međusobno komuniciraju, naš imunološki sistem ih takođe može dekodirati“, ocenio je istraživač šumske medicine Clemens G. Arvai. „Kao i ostale biljke, na terpene reagujemo jačanjem odbrane našeg tela.“
Neki od glavnih terpena u ulju lavande su linalool (prirodni terpenski alkohol koji je prisutan u mnogim cvetajućim i začinskim biljkama), linalil acetat, cineol i kamfor. Kada se biljka destilira za ljudsku upotrebu, ova mirisna aktivna jedinjenja se čuvaju. Oni su ono što bočici eteričnog ulja lavande daje uzbudljiv mirisni „udarac“ u nozdrve, kao i terapeutske kvalitete, o kojima se izdana u dan uči. Iako mnogi terpeni imaju antimikrobna i antigljivična svojstva, čini se da je lavanda posebno korisna za nervni sistem. Klinička istraživanja pokazuju da pružaju stabilizujuće i smirujuće dejstvo.
Dr Ali Gorji, profesor neurofiziologije na University of Münster u Nemačkoj, kaže da se pokazalo da linalool lavande podstiče kontraktilnost u mozgu kroz direktnu interakciju sa receptorima poput NMDA (povezan sa učenjem i pamćenjem) i GABAA (promoviše mir i ravnotežu u celom telu).
– Ulje lavande se takođe predlaže za pravljenje prelaza, GABAergičku neurotransmisiju, posebno na GABAA receptorima, i pojača inhibitorni tonus nervnog sistema – objašnjava dr Gorji, što znači da može pomoći telu da ostane ravnomerno u uslovima spoljnih stresora i pritisaka. Ulje lavande, kako dodaje, takođe može imati korisno protivupalno dejstvo na centralni nervni sistem.
Kao što su dr Gorji i drugi istraživači primetili u pregledu literature o lavandi i nervnom sistemu iz 2013. godine, postoji još mnogo visokokvalitetnih istraživanja koja treba uraditi pre nego što u potpunosti shvatimo terapeutski potencijal ove mirisne biljke. Naučnivi kažu da se polako stiže do tog cilja. Nedavna studija objavljena u Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine otkrila je da je lavanda korisna strategija za oslobađanje od stresa u maloj grupi od 9 ljudi, a zasebna studija o neuroslikama podržava činjenicu da njene umirujuće, anksiozne koristi dolaze iz načina interakcije sa ključnim receptorima mozga.U svetlu ovoga, neki lekari sada eksperimentišu sa davanjem pacijentima mirisa aromatičnih eteričnih ulja poput lavande kako bi im pomogli da se opuste dok sede u čekaonicama.
I dok je miris lavande način za brzo umirenje, budući da aromaterapija deluje direktno na mozak, novija istraživanja pokazuju da konzumiranje oralno (u visokokvalitetnom obliku suplementa, nikada direktno iz bočice) ima dugoročne efekte izazivajući opuštanje.