Cimet ima impresivne efekte na mozak i neurološke funkcije mozga Foto: Shutterstock
Cimet je začin koji savremena medicina prepoznaje kao moguću pomoć kod nekih zdravstvenih problema, a mnoga istraživanja sugerišu da cimet smanjuje ćelije raka, snižava šećer i krvni pritisak, utiče na ćelije mozga, da je dobar za kožu… Cimet je začin koji se dobija iz unutrašnje kore drveta Cinnamomum. „Trake“ unutrašnje kore suše se dok se ne uviju u rolnice, poznate kao štapići cimeta. Štapići se melju u prah ili se iz njih izvlači ekstrakt.
U studiji iz 2010. godine, istraživači su sugerisali da cimet ima izuzetno pozitivan uticaj na nivo šećera u krvi i insulina. Međutim, naknadne studije nisu podržale ove nalaze i potrebno je više istraživanja da bi se podržala ova tvrdnja. Studija iz 2016. godine na miševima je sugerisala da ekstrakti cimeta imaju zaštitne efekte na beta ćelije pankreasa, koje proizvode insulin. Istraživači su zaključili da je začin stoga antidijabetik. Detaljniji pregled objavljen u „Journal of Diabetes Science and Technology” sugeriše da supstance u cimetu mogu pomoći kod dijabetesa i pomoći u ublažavanju znakova i simptoma visokog krvnog pritiska, metaboličkog sindroma, Alchajmerove bolesti i srčanih problema.
Takođe se pokazalo da je cimet efikasan protiv širokog spektra mikroba koji mogu izazvati infekcije i bolesti, uključujući bakterije, gljivice. Cimet je prirodni antimikrobni agens koji može zaštititi od bolesti. Istraživanja pokazuju da esencijalno ulje cimeta ima značajno antibakterijsko, antigljivično i antioksidativno dejstvo. Jedna studija pokazala je da je esencijalno ulje cimeta najmoćnije od grupe drugih efikasnih biljnih ekstrakata. Cimet može čak da spreči i pojavu karijesa.
Srce i krvni sudovi će nam biti zahvalni ako konzumiramo cimet, jer ovaj začin može da smanji nivo ukupnog i LDL ili „lošeg“ holesterola i triglicerida i povećati HDL ili „dobri“ holesterol. Međutim, ovo ne dokazuju sve studije i potrebno je više istraživanja. Čini se da cimet takođe snižava krvni pritisak zbog efekta širenja koji ima na krvne sudove, posebno one na rukama i nogama.
Cimet ima impresivne efekte na mozak i neurološke funkcije mozga. Istraživanja su se prvenstveno fokusirala na Alchajmerovu bolest i Parkinsonovu bolest. Jedna važna studija je pokazala da cimet inhibira agresiju i formiranje filamenta (filamenti su grupa proteinskih niti izgrađene od različitih vrsta proteina i imaju ulogu u pružanju potpore i zaštiti od istezanja ćelije) – dva od obeležja Alchajmerove bolesti. Problemi sa šećerom u krvi povećavaju šanse za razvoj Alchajmerove bolesti, tako da ima smisla da cimet potencijalno može ublažiti oba zdravstvena probleme.
Druga studija objavljena 2014. godine pokazala je da tretman cimetom povećava proizvodnju moždanih proteina koji štite od Parkinsonove bolesti. Cimet takođe obećava kada je u pitanju poboljšanje moždanih markera učenja. Miševi koji su hranjeni cimetom poboljšali su svoje pamćenje.
Cimet takođe može pomoći u zaštiti od raka. Čini se da je njegov ekstrakt prirodni inhibitor faktora rasta krvnih sudova tumora, odnosno, cimet smanjuje ćelije raka. Lekovi protiv raka mogu učiniti isto, acimet smanjuje ćelije rakali imaju ozbiljne neželjene efekte.
Studija iz 2013. godine otkrila je da cinamaldehid smanjuje rast i aktivnost ćelija melanoma, dok istovremeno ima moćne antioksidativne efekte. Ovo neverovatno jedinjenje je takođe aktiviralo zaštitnu antioksidativnu aktivnost u ljudskim ćelijama raka debelog creva, kao što je objavljeno u studiji iz 2010. u časopisu “Molecules”.
Eterično ulje u cimetu zvano cinamaldehid može da utiče na masne ćelije i naterati ih da sagore više energije, prema jednoj laboratorijskoj studiji. Ovo je dobra vest za sve koji pokušavaju da izgube kilograme, ali istraživanje je još uvek u ranoj fazi.
Ukoliko na internetu potražite „masku za lice sa cimetom“ naći ćete mnogo „uradi sam“ recepata koji tvrde da se cimet uspešno bori protiv bubuljica i crvenila na licu. Jedna mala studija otkrila je da cejlonski cimet, konkretno, može da se bori protiv vrsta bakterija za koje se zna da izazivaju akne. Još jedna laboratorijska studija sugeriše da cimet može povećati proizvodnju kolagena, što može pomoći koži da izgleda mlađe.
Dok su uzimale dozu od 1,5 grama (oko 1/2 kašičice) cimeta svakog dana tokom 6 meseci, žene sa sindromom policističnih jajnika u jednoj maloj, ali dobro osmišljenoj studiji imale su redovnije menstruacije. Međutim, njihova insulinska rezistencija se nije promenila.
Iako još uvek nije mnogo toga poznato u vezi sa uticajem cimeta na pojedina stanja, očigledno je da je ovaj začin pun potencijala, pa je predmet stalnih istraživanja i otkivanja dokaza za njegove benefite po ljudsko zdravlje. Čak iako se pokaže da cimet nema značajno pozitivno dejstvo na neko stanje, njegov miris je neodoljiv i odlilčan je sastojak kolača, nekih napitaka, ali i slanih kaša od heljde, ovsenih pahuljica. Teško je, na primer odoleti pečenim jabukama i cimetu ili sutlijašu sa cimetom.