Statini su grupa lekova koji se primenjuju u lečenju povišenih vrednosti holesterola, s ciljem da se reguliše nivo holesterola i posebno lošeg LDL holesterola. Statini štite od moždanog udara i infarkta, i kao svi lekovi mogu imati neželjene efekte, koji se mogu kontrolisati laboratorijskim analizama. Kako ne bi došlo do neželjenog ishoda, nikako ne treba samoinicijativno prekidati terapiju statinima, koja se može kontrolisati i određenim načinom ishrane. Stručnjaci navode da ta ishrana ne mora biti strogo restriktivna, već primerena potrebama pacijenta.
Da li pacijent može da pojede parče mesa?
Dugotrajna upotreba statina, kako se smatra, može dovesti do pojave dijabetesa, katarakte, prouzrokovati probleme s pamćenjem. Stručnjaci naglašavaju da ni jedna od ovih pretpostavki nije potvrđena relevantnim naučnim istraživanjima
– Pokazano se da statini posle doživljenog infarkta ili moždanog udara apsolutno imaju svoje mesto u terapiji. S druge strane, holesterol je deo naših hormona, nerava, ne treba svi da imao holesterol 3,5 ali ni 15. Kada se dobro profiliše pacijent možemo dati i preporuku za određeni način ishrane, koji ne mora da bude isključivo restriktivan, tipa „ne smeš ni da pogledaš parče mesa, a ne da ga pojedeš“, nego da ona bude umerena sa dodacima fitosterola – kaže za eKlinika portal kardiolog primarijus dr Snežana Pavlović.
Da li se u ozbiljnim stanjima mogu koristiti biljke kao terapija?
Fitosteroli su biljni steroli, jedinjenja slična holesterolu. Biljne ćelije imaju slične funkcije kao i sam holesterol, to jest, učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana. Fitosteroli snižavaju nivo holesterola u krvi, prema nekim podacima, 1 do 3 grama fitosterola, može za 10 do 15 odsto sniziti nivo holesterola i u izvesnoj meri smanjiti rizik od infarkta miokarda.
Dr Pavlović naglašava da je bitno da zato obogatimo ishranu ribom, maslinovim uljem, biljnim vlaknima.
– Važno je da se prilagodi način ishrane, ali i da se prati stanje pacijenta, da vidimo šta se dešava sa krvnim sudovima – kaže dr Pavlović i dodaje da su biljke i ishrana tu da pomognu, ali da nikako nisu alternativna terapija lečenju ozbiljnijih stanja.
Statini i ishrana
Statini su prvi izbor u terapiji kod povišenih vrednosti ukupnog i LDL holesterola, bez obzira da li se radi o primarnim ili sekundarnim poremećajima, navode dokrori. Stručnjaci kažu da su oni najefikasniji od svih hipolipemika. Lekari, pri izboru statina, razmišljaju za koliko se kod pacijenta mora spustiti LDL holesterol do ciljne vrednosti. Napominju da ove lekove ne treba uzimati na drugi dan, jer se time gubi njihova puna efikasnost.
– Kada se uzimaju statini preporuka je da se u ishranu uvedu fitosteroli, kojih ima u orašastim plodovima bademu, avokadu, to je biljni holesterol, koji se kompeticijom vezuje za holesterol koji nam ne treba. Kurkuma, đumbir su dobri začini u smislu pojačanja metabolizma. Preporuka su i vlaknaste materije, omega-3 kiseline. Nivo holesterola se može sniziti i uz fizičku aktivnost – objašnjava dr Pavlović.
Ljudi koji su jeli buđav pirinač nisu imali srčani i moždani udar
Domovina statina je veoma siromašna oblast Japana gde je uočeno malo slučajeva ateroskleroze, hipertenzije, dijabetesa, infarkta, moždanog udara, navodi dr Snežana Pavlović.
– Žitelji ovog dela Japana konzumirali su buđav pirinač, napadnut nekim crvenim plesnima. Kada su urađene analize, utvrđeno je da su te plesni, supstance koje snižavaju nivo holesterola i od tih plesni su krenuli da se razvijaju statini. U crvenom pirinču nalazi se supstanca Monakolin K koja je identična sa sintetičkim statinom koji se zove lovastatin, koji nije registrovan kod nas. Kada konzumirate crveni pirnač, to je kao da pijete lovastatin. Kada su u pitanju pacijenti ja imam dobra iskustva, osim ako se ne radi o jako visokim vrednostima holesterola – precizira dr Pavlović.
Da li pacijent s dijabetesom i infarktom da razmišlja o crvenom pirinču?
Postoje podaci, prema kojima se Monokolin K, koristio još u vreme Ming dinastije (1368-1644 pre n.e.), za poboljšanje zdravlja i cirkulacije. Dr Pavlović upozorava da ipak, pacijenti koji su imali aterosklerotski događaj ne mogu da traže spas u crvenom pirinču.
– Pacijent s dijabetesom, osoba koja je imala infarkt, moždani udar ne treba uopšte da razmišlja o suplementima na bazi crvenog pirinča – ističe za portal eKlinika dr Snežana Pavlović.
Kada je potrebno izbegavati crveni pirinač?
Stručnjaci ističu da pacijenti koji koriste lekove za snižavanje holesterola i antikoagulanse ne bi smeli da koriste suplemente na bazi fermentisanog crvenog pirinča, bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dodatak fermentisanog crvenog pirinča, može u nekim slučajevima, pojačati delovanje lekova za snižavanje holesterola i povećati rizik od nekih tegoba, kada je u pitanju jetra.
Smatra se i da fermentisani crveni pirinač može povećati rizik od krvarenja kod osoba koje koriste antikoagulanse. Stručnjaci upozoravaju da, kod osoba na terapiji statinima, upotreba grejpfruta i njegovog soka može povećati nivoe leka u krvi.
Veliki broj ljudi pije starine. Moj holesterol je bio troduplo veći od dozvoljenog. Nisam koristila starine (u dogovoru sa lekarom) jer mi nisu odgovarali. Posle niza godina ustanovljeno je da bolujemo od miotonicne distrofije, retke nasledne bolesti. Ova bolest je između ostalog i uzročnik visokog holesterola. Moju majku su ubili statini. Jetra joj je otkazala. Onaj ko ima miotonicne distrofije NE SME da koristi starine. Na Zapadu su rađene doktorati na temu „netrpeljivosti miotonicne distrofije i statina“. Znači, neophodno je naći uzrok visokog holesterola.