Surutka je imala terapeutsku primenu još u Staroj Grčkoj, bila je narodni lek u mnogim zemljama sveta kada još nije bilo leka protiv tuberkuloze, žutice, dijareje, bolesti žuči, dizenterije, kožnih bolesti. Stručnjaci kažu da je surutka i danas dragoceno terapeutsko sredstvo, jer smanjuje nivo lošeg holesterola, triglicerida, oporavlja mišiće posle fizičkog napora. Posebno se preporučuje kao pomoćno lekovito sredstvo u lečenju masne jetre.
Voda koja nastaje u procesu proizvodnje sira zove se surutka. Na jedan kilogram sira produkuje se osam litara surutke, koja je dragoceno terapeutsko sredstvo u procesu čišćenja organizma od štetnih toksina, slobodnih radikala, koji su u osnovi mnogih bolesti.
– Studije jasno pokazuju da protein iz surutke deluje antioksidativno i na taj način štiti nas od LDL “lošeg holesterola” koji je urzočnik raznih oboljenja srca i krvnih sudova. Čim je više antioksidanata odmah dolazi i do jačanja imunog sistema. Naglasio bih da izolovani proteini iz surutke nemaju ovakvo terapijsko dejstvo, već samo čista surutka u tečnom stanju. Ako bih morao da izdvojim jedno oboljenje na koje konzumiranje surutke ima blagotvorno dejstvo, onda bi to bila masna jetra – kaže za portal eKlinika nutricionista Strahinja Kukić.
Kukić navodi da su studije su do sada nedvosmisleno pokazale da umereno konzumiranje surutke, u periodu od šest nedelja, smanjuje negativne posledice masne jetre.
– U tom periodu potrebno je eliminisati iz ishrane beli šećer i alkohol – naglašava Strahinja Kukić.
Sagovornik portala eKlinika potvrđuje dobro dejstvo surutke u smanjivanju nivoa lošeg holesterola, triglicerida i dodaje da postoje i dokazi koji tvrde da surutka povoljno deluje na oporavak mišića posle fizičkog napora.
– Puno se diskutuje o proteinima surutke koji se prodaju kao dodatak ishrani. O samim aminokiselinama i proteinima iz surutke postoji ogroman broj studija i do sada je fokus stavljen na oporavak mišića i na sportiste. Zanimljiv podatak iz 2003. godine navodi da se u sadržaju tečne surutke nalaze specijalne aminokiseline razgranatog lanca koje deluju kao supresori apetita. Prevedeno na srpski jezik, belančevine iz surutke, ako se uzimaju redovno, dovode do smanjenja apetita i time i do gubitka telesne težine – objašnjava Kukić.
Preporuku, prema kojoj se savetuje upotreba surutke osobama koje su izložene pojačanom stresu, Kukić smatra nepotpunom.
– Surutka sadrži aminokiselinu triptofan koja može da služi kao gradivni materijal za serotonin, međutim da li ćemo proizvesti hormon sreće zavisi od nekoliko uslova. Pre svega bitno je koliko vremena provedemo napolju u toku dana. Potrebno je provesti bar 30 minuta u kontinuitetu napolju na suncu (čak i po oblačnom vremenu). Zatim zavisi od toga u kakvom stanju je naš sistem za varenje hrane. Neophodno je dobro zdravlje creva i dobar crevni mikrobiom kako bismo adekvatno proizveli serotonin. Na samom kraju najvažnije je da je čovek zahvalan i srećan na svakom danu kako bi “javio“ organizmu da mu pomogne da proizvede hormone sreće – precizira Strahinja Kukić.
U stručnim krugovima posebno je cenjena kozija surutka koja sadrži više proteina i manje laktoze od kravlje surutke. Kukić navodi da su i kravlja i kozja surutka dobre, ali da različito deluju na funkcionisanje našeg organizma.
– Najbolja za upotrebu je tečna surutka. Kozja surutka sprečava razvoj bakterija u organizmu, a ima i studija koje ukazuju da deluje antitumorski. Kravlja surutka sa druge strane snižava lipide u krvi i smanjuje apetit. Pre svega svako bi trebalo da pronađe surutku koja mu najviše odgovara. Da li Vam surutka odgovara ili ne saznaćete ako uzmete jednu supenu kašiku surutke i razmutite je u 1 dl mlake vode i popijete ujutro na prazan stomak. Ukoliko se javljaju gasovi i nadutost i težina u stomaku najbolje je da odaberete neku drugu. Takođe, nemojte preterivati sa količinom. Od nekih ljudi čujem da uzimaju i po dve litre surutke na dan. To je zaista previše, posebno za osobu koja tek uključuje surutku u ishranu – naglašava Kukić.
Kukić navodi da posebno preporučuje upotrebu surutke kod pacijenata s dijagnozom masne jetre, ali i dodaje da neke osobe moraju da izbegavaju surutku.
– Osobe alergične na mlečne proteine ne bi trebalo da uzimaju surutku. Ljudima koji ne tolerišu dobro mlečne proizvode, onima koji se osećaju umorno i naduto nakon konzumiranja mlečnih proizvoda, savet je da počnu sa malim dozama pa povećavaju unos i sami ispitaju koliko surutke mogu podneti. Što se tiče upotrebe nekih lekova i konzumacije surutke, najbolje je da se pacijenti o ovoj mogućnosti konsultuju sa izabranim lekarom – kaže Kukić.
Surutka se može koristiti na mnogo načina. Čest je sastojak pekarskih proizvoda, sportskih suplemenata.
– Postoje i posebni sojevi bakterija kojima se fermentiše surutka i onda zaista možemo imati pravu igru sa ukusima, ali i terapijskim dejstvom. Dnevni unos je individualan, ali lično volim umerenost u svemu. Mislim da je dobro za doručak izmešati surutku i mleveno laneno seme, bobičasto voće (posebno u zimskom i jesenjem periodu), zatim dodati cimet i kakao i po ukusu meda. Surutka i bobičasto voće u sadejstvu su izvrsna zaštita od slobodnih radikala. Mleveno laneno seme će obezbediti omega 3 masne kiseline koje smanjuju upalu i pomažu da u jesenjem i zimskom periodu, kada ima manje sunčeve svetlosti, ipak “privučemo“ malo svetlosti sopstvenim ćelijama i osećamo se bolje. Na kraju kombinacija cimeta i kakaa greju organizam u hladno vreme, a med pomaže da usvojimo triptofan – aminokiselinu zaduženu za izgradnju serotonina u crevima – savetuje Strahinja Kukić.