Maslačak (lat. Taraxacum officinale) je vesnik proleća i narodni lek za povišene masnoće u krvi, probleme sa jetrom i žuči. Koristi se kao čaj, od mladih listova se pravi i salata. Tradicionalni je lek za urinarne, stomačne i crevne bolesti. U narodnoj medicini maslačak se najviše upotrebljava za lečenje jetre i žuči. I moderna medicina potvrđuje dobra svojstva maslačka, ali i upozorava da ova biljka može da stupi u interakciju sa određenim lekovima, pa se zato ne savetuje pojedinim grupama pacijenata.
Maslačak nije samo korov već i biljka koja sadrži vitamine A, B, C i D i minerale, kao što su gvožđe, kalijum i cink. Ipak, do sada nije bilo kvalitetnih naučnih studija o svojstvima maslačka, pa se maslačak najčešće koristi za podsticanje apetita i kao pomoćno sredstvo u lečenju bolesti jetre i žučne kese. Listovi ove biljke koriste se kao diuretik.
Studije koje su ispitivale moguća lekovita svojstva maslačka uglavnom su rađene na životinjama. Maslačak je tradicionalni diuretik koji podstiče telo da se oslobodi viška tečnosti. Stručnjaci ipak navode da ne postoji dovoljan broj studija koje mogu potvrditi delotvornost maslačka kao diuretika kada je u pitanju humana populacija.
Svež ili sušeni maslačak koristi se kao blagi stimulans apetita i za ublažavanje tegoba. Koren biljke ima blaga laksativa svojstva i veruje se da poboljšava varenja. Preliminarne studije na životinjama navode da može da normalizuje nivoa šećera u krvi, smanji nivo ukupnog holesterola i triglicerida i podigne nivo HDL „dobrog holesterola“. Stručnjaci dodaju da ipak nisu sve studije rađene na životinjama potvrdile ova lekovita svojstva.
Preporuka je da se naročito kada su u pitanju deca i hronični bolesnici pre primene maslačka posavetujemo sa lekarem. Biljke mogu da imaju lekovita svojstva, ali ako se koriste u većim dozama, problem su moguće interakcije sa lekovima. Svaki oblik biljne terapije zato je potrebno koristiti pod nadzorom stručnjaka.
Maslačak je generalno bezbedna biljka, ali moguće su alergijske reakcije. Osobe koje su alergične na ambroziju, hrizanteme, neven, kamilicu, hajdučku travu, ili jod, trebalo bi da izbegavaju maslačak. Moguće je da će kod nekih ljudi maslačak povećati lučenje želudačne kiseline i izazvati gorušicu, a može iritirati i kožu. Stručnjaci klinike Mount Sinai upozoravaju da maslačak ipak ne koriste osobe koje boluju od bubrega, a da sa pacijenti sa kamenom u žuči posavetuju sa stručnjakom.
List maslačka je diuretik pa usled primene moguće je ukoliko pijemo lekove, medikament samo prođe kroz telo. Generalno preporuka je da osobe koje piju antacide izbegavaju maslačak koji može povećati količinu želudačne kiseline. Moguće su i interakcije maslačka i lekova za razređivanje krvi (antikoagulansi i antitrombociti). Postoji mogućnost da maslačak poveća rizik od krvarenja, posebno ako je osoba već ne terapiji aspirinom ili varfarinom.
Ukoliko smo već na terapiji diureticima maslačak može delovati kao dodati diuretik i dovesti do izbacivanja velike količine tečnosti iz tela i manjka elektrolita. Litijum se koristi u terapiji bipolarnog poremećaja, a studije na životinjama navode da maslačak može dovesti delovati na ispoljavanje neželjenih efekata litijuma.
Vrsta (Tarakacum mongolicum) poznata kao kineski maslačak, može umanjiti dejstvo antibiotika. I pored toga što, teoretski, može smanjiti nivo šećera u krvi, ne preporučuje se dijabetičarima koji piju lekove za regulaciju glukoze u krvi, jer postoji mogućnost da usled delovanja i leka i biljke dođe do naglog pada šećera.