Visok holesterol uglavnom nije praćen simptomima i znacima bolesti, ali ako se ne leči može vremenom dovesti do ozbiljnih bolesti srca. Visok holesterol se smatra, uz visok krvni pritisak, za još jednog tihog ubicu. Holesterol se produkuje u jetri, koncentracija ovog ovog jedinjenja usko je povezana sa metabolizmom masti u organizmu. Pogrešan način ishrane sa dosta nezdravih masnoća i šećera, hormonski disbalans, nasleđe, fizička neaktivnost, povećani stres su neki od faktora rizika.
Visok holesterol i bolest perifernih arterija
Nelečene i slabo kontrolisane vrednosti visokog holesterola mogu dovesti do nakupljanja plaka u arterijama. Tokom vremena može doći do suženja krvnih sudova i oslabljenog protoka krivi u neke delove tela, posebno ekstremitete, kao što su noge. Bolest perifernih arterija je posledica nakupljanja plaka u arterijama nogu ili ruku, piše Times of India.
Grčevi nogu praćeni i bolom, često su prvi znak upozorenja na bolest perifernih arterija. Plak koji se formira unutar zidova krvnih sudova sastoji se od mešavine masnoća, holesterola i izumrlog ćelijskog materijala koji se lokalizuje na zidovima krvnog suda. Grčevi se nekada mogu javiti tokom fizičke aktivnosti i nestati tokom odmora.
Da li su grčevi u nogama siguran simptom visokog holesterola?
Kod nekih pacijenata se i tokom odmora javlja osećaj pečenja u stopalima ili bol. Ponekad je moguće da se simptomi pogoršaju tokom noći, pacijenti se žale na crvenilo ili druge promene boje kože. Primetne su i češće infekcije i rane na prstima i stopalima koje teško zarastaju. Grčevi u nogama nisu siguran simptom visokog holesterola. Grčevi nogu su česti posle naporne fizičke aktivnosti, dehidracije, nezgodnog položaja nogu, na primer tokom dužeg puta. Grčevi su često posledica manjka minerala, uklještenja nerava.
Kako se dijagnostikuje visok holesterol?
Stručnjaci naglašavaju da bitno da poznajemo znakove visokog holesterola ali i tvrde da visok holesterol ili bolest perifernih arterija ne moraju uvek biti praćene jasnim znacima bolesti. Laboratorijske analize krvi daju najbolji uvid u nivo holesterola. U slučaju da analize pokažu visok nivo holesterola, potrebno je da se posavetujemo sa lekarem kako bismo preduzeli sve neophodne mere, počeli da koristimo ako je potrebno statine i obratili više pažnje na zdravu ishranu, smanjili upotrebu zasićenih masnoća.
Zdrava ishrana i fizička aktivnost
Stručnjaci ističu da je potrebno izbegavati mesne iznutrice, žumanca i punomasne mlečne proizdvode. U ishranu je bitno uvrstiti žitarice od celog zrna, mahunarke kao što su pasulj, sočivo, zeleno povrće i sveže sezonsko voće. Savet je da se konzumira morska riba bogata omega-3 masnim kiselinama, potrebno je ograničiti ukupnu potrošnju soli i alkohola.
Umerena fizička aktivnost može pomoći u osnaživanju „dobrog“ holesterola – holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL). Konsultujte se sa lekarom o najboljoj vrsti fizičke aktivnosti u odnosu na trenutno zdravstveno stanje. Savet je da se vežba 30 minuta, pet dana nedeljno, dovoljna je i malo brža šetnja. U slučaju da se odlučimo za energičnu aerobnu aktivnost, 20 minuta vežbanja tri puta nedeljno može biti od velike koristi. Pušenje je navika usled koje tokom vremena dolazi do lakšeg lepljenja LDL „lošeg“ holesterola za krvne sudove. Pušenje snižava i vrednosti HDL holesterola, koji može ako ga je u dovoljnim količinama ukloniti LDL holesterol sa zidova arterija.
Hvala na savetima….primenjivaću ih. Srdačan pozdrav!!!