Izolacija i usamljenost, naročito kada su starije osobe u pitanju, mogu da dovedu do većeg rizika od smanjenja moždane funkcije, posebno u onim delovima koji su povezani sa demencijom, navodi se u velikoj novoj studiji. Održavanje prijateljstava i drugih društvenih veza može biti od vitalnog značaja da nam mozak ostane u dobroj formi kako starimo.
– Društvena izolacija sve je veći problem za starije odrasle osobe. Ovi rezultati sugerišu da pružanje podrške ljudima kako bi im se pomoglo da započnu i održe svoje veze sa drugima može biti od koristi za sprečavanje atrofije mozga i razvoja demencije – navodi se u saopštenju autora studije dr Toshiharu Ninomiya sa Univerziteta Kjušu u Fukuoki, u Japanu.
Izolacija i usamljenost starijih ljudi predmet nove studije
Analizom je bilo obuhvaćeno oko 9.000 odraslih Japanaca bez demencije starosti 65 i više godina. Oko 57 odsto bile su žene, a njihova prosečna starost bila je 73 godine. Svi učesnici su bili podvrgnuti MR skeniranju i obavili su sveobuhvatan zdravstveni pregled.
Dr Ninomiya i saradnici odredili su učestalost društvenih interakcija svake osobe postavljajući jedno pitanje: Koliko često ste u kontaktu sa rođacima ili prijateljima koji ne žive sa vama (npr. sastajete se ili razgovarate sa njima telefonom)? Izbori za odgovor bili su – svaki dan, nekoliko puta nedeljno, nekoliko puta mesečno ili retko.
Objavljeni 12. jula u časopisu Neurology, nalazi su pokazali da je ukupan volumen mozga (zbir sive i bele materije) bio 67,3 odsto među onima koji su imali najmanji kontakt, za razliku od 67,8 odsto u grupi sa najviše kontakata. Oni sa manje društvenih interakcija i veza imali su manji volumen u područjima mozga kao što su hipokampus i amigdala, koji igraju ulogu u pamćenju i pogođeni su demencijom. Autori studije takođe su otkrili da se zapremina lezija bele materije značajno povećala sa ređim društvenim kontaktom – 0,30 procenata u grupi sa najnižom frekvencijom, naspram 0,26 procenata u grupi sa najvećom frekvencijom kontakata. Prethodna istraživanja povezala su lezije bele materije sa većim rizikom od kognitivnih oštećenja, demencije, depresije i moždanog udara.
Depresija može doprineti „začaranom krugu” izolacije
Istraživački tim je primetio da simptomi depresije delimično objašnjavaju odnos između društvene izolacije i zapremine mozga. Ovi simptomi depresije, međutim, činili su samo 15 do 29 procenata povezanosti.
Ipak, dr Howard Fillit, suosnivač i glavni naučni radnik Fondacije za otkrivanje lekova za Alchajmerovu bolest, naglašava da depresija može da podstakne pogoršanje kada je u pitanju izolacija.
– Ljudi koji su društveno izolovani mogu postati depresivni, a početak Alchajmerove bolesti je u 30 do 40 procenata slučajeva povezan sa depresijom. Kognitivni pad tada može dovesti do veće izolacije i depresije i to je – začarani krug – kaže dr Fillit, koji nije bio uključen u studiju.
Kako usamljenost može izazvati fizičko oštećenje
Izolacija može prouzrokovati oštećenje zdravlja koje prevazilazi mozak. Nacionalni savet za starenje upozorava da usamljenost može povećati rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, gojaznosti, oslabljenog imunološkog sistema, anksioznosti i smrti.
Prethodna istraživanja pokazuju da usamljenost može doprineti upali i oksidativnom stresu, što zauzvrat može uticati na krvne sudove. Dr Joel Salinas, docent neurologije na NYU Langone Health u Njujorku, koji nije bio uključen u ovu studiju, ističe da ovaj efekat na krvne sudove može biti i razlog za smanjenje moždane funkcije.
Autori naglašavaju da studija ne dokazuje da društvena izolacija uzrokuje skupljanje mozga, ona pokazuje samo asocijaciju. Takođe ističu da je ispitivanje bilo ograničeno samo na starije Japance, tako da rezultati možda neće biti generalizovani na ljude druge nacionalnosti ili mlađe ljude.
– Iako ova studija ne utvrđuje da društvena izolacija uzrokuje atrofiju mozga, neke studije su pokazale da je izlaganje starijih ljudi socijalno stimulativnim grupama zaustavilo ili čak preokrenulo smanjenje volumena mozga i poboljšalo veštine razmišljanja i pamćenja, tako da je moguće da bi intervencije za poboljšanje društvene izolacije ljudi mogle da spreče gubitak volumena mozga.
Kako stariji ljudi mogu da se povežu da bi održali dobro zdravlje mozga
Starije odrasle osobe često se suočavaju sa osećanjem usamljenosti i socijalne izolacije, kaže dr Mirnova E. Ceide, vanredni profesor gerijatrijske psihijatrije i gerijatrije i pomoćnik direktora psihijatrije u Montefiore Center for the Aging Brain u Jonkersu, Njujork.
– Svedoci smo da do 40 procenata starijih osoba doživljava socijalnu izolaciju. U suštini, kada ste društveno izolovani, ne stimulišete svoj mozak, a kao i svakom drugom organizmu, i njemu je potrebna stimulacija. Mozak se ponaša drugačije kada ne dobijate onu stimulaciju koju biste inače dobili iz redovne interakcije sa ljudima – kaže dr Ceide, koja nije učestvovala u studiji.
Kako starimo može da nam bude teže da upoznamo nove ljude, ali dr Ceide poziva starije ljude da budu proaktivni u razvijanju i održavanju odnosa.
Na osnovu sopstvenog istraživanja, dr Salinas je primetio da je, ako imamo na raspolaganju većinu vremena ili stalno nekoga na koga možemo da računamo da će nas saslušati kada treba da razgovaramo, povezano sa većom kognitivnom otpornošću. I hobiji su veoma korisni.
– Dobro je kada možemo da pronađemo grupe ljudi koji imaju slična interesovanja, jer to pomaže da se poveća verovatnoća da ćemo uspostaviti vezu sa nekim, a to je recipročno – kaže dr Salinas.
