Srećniji život je nešto čemu svi težimo, pa iako nas turbulentni tempo stavlja na velika iskušenja uz svakodnevni stres i neprijatna iskustva, mozak ima načine da nas zaštiti. Na nama je samo da „udahnemo duboko“ i sprovodimo nekoliko pravila.
Psihološki imunitet je baza za srećniji život i odbranu od stresa
Naš um je daleko otporniji nego što smo toga svesni, kaže većina novijih istraživanja, čiji su pioniri psiholozi Daniel Gilbert i Tim Wilson. Još početkom ovog milenijuma, došlo se do zaključka da mozak ima izuzetan kapacitet da izvuče najbolje od loših događaja. Naime, kada se nađemo u negativnim situacijama, podsvesno aktiviramo ono što je poznato kao naš psihološki imunski sistem.
Ovaj mehanizam je analogan imunološkom sistemu tela. Tačnije, psihološki imunski sistem (psihološki imunitet) čini niz procesa, koje naš mozak pokreće kako bi nam pomogao da shvatimo i prihvatimo nepovoljno okruženje ili situaciju u kojoj se nalazimo, odredimo pravo značenje onome što se dešava i na kraju pronađemo pozitivne inpute za izlaz iz problema.
Zašto mislimo da će loše emocije trajati dugo nakon neprijatnih događaja
Gilbertovo i Wilsonovo istraživanje je pokazalo da često precenjujemo i preuveličavamo koliko ćemo biti nesrećni nakon negativnih događaja. Sa druge strane, u trenutku potcenjujemo svoju sposobnost da osećaj šoka ili razočaranja promenimo na pozitivan kurs.
Gilbert kaže da nas ovakav princip može navesti da donosimo odluke koje ne uzimaju u obzir maksimum potencijala za osećaj sreće i zadovoljstva.
Kako u tim trenucima nemamo dovoljno kapaciteta da situaciju tumačimo kroz pozitivno svetlo, nedostatak vere u sopstvenu otpornost dovodi nas do pogrešnih očekivanja da će negativne emocije trajati duže. Upravo u tome i jeste suština: ako ojačamo svoj psihološki imunitet, sve loše što doživimo „apsorbovaćemo“ brže, bolje, efikasnije.
– Psihološki imunski sistem je neverovatan tampon protiv neizbežnih životnih stresova. On neće sprečiti loše stvari, ali ako ga ojačamo brže ćemo se vratiti na kolosek kontrole i izaći iz oblaka negativnosti – kaže Anne Grady, koja se bavi veštinama ličnog razvoja.
Evo najvažnijih saveta psihologa za jačanje psihološkog imuniteta.
1.Pretvoriti negativno u neutralno
Ljudski mozak je pristrasan negativnostima, što znači da se više fokusiramo na loša iskustva nego na pozitivna. Razlog je to što nas naš prirodni „gard“ od opasnosti automatski drži opreznijim i spremnijim da se odbranimo od veće štete koju nose loša iskustva, kažu psiholozi.
Kako bi omogućili našem psihološkom imunološkom sistemu da se aktivira, sačuva nas i udalji od negativnosti a da se pritom ne zarobimo u lošim mislima, stručnjaci savetuju pre svega promenu narativa.
– Umesto da ostanemo zatočeni u negativnom ili neprirodno i veštački sve predstavimo pozitivnim (što takođe može biti toksično), pokušajmo da se mislima preselimo u neutralnu zonu. Upravo tu je veća verovatnoća da ćemo se barem na trenutak osećati smirenije. Uz to, lakše ćemo aktivirati parasimpatički nervni sistem, zaslužan za mehanizam „bori se ili beži“ pri pojačanom stresu – kaže klinički psiholog dr Joseph Barker.
Neke od metoda su, na primer, podsećanje na aspekte života na kojima treba biti zahvalan, kao i na teške momente koje smo već prebrodili. Pokazalo se i da nekoliko dugih, dubokih udaha smanjuje stres i broj otkucaja srca, omogućavajući da dostignemo neutralnu tačku smirenosti.
2. Živeti u sadašnjosti i fokusirati se na aktuelni trenutak
Još jedan ključni aspekt jačanja psihološkog imunog sistema je da pokušamo da budemo u sadašnjem trenutku.
– Moramo se usredsrediti na ono što možemo da kontrolišemo sada i ovde, umesto da budemo zarobljeni u razmišljanjima i negativnim lavirintima onoga što je bilo, što bi bilo ili što ne možemo da promenimo. Jedan od najboljih načina za to su vežbe svesnosti. Neke od efikasnih su vođene meditacije ili pojedinačna iskustva sa fokusiranjem na disanje, percepciju telesnih senzacija i svesti o okruženju. Sve to bez osećanja osude i prema sebi i prema drugima. Studije su otkrile da je to efikasna terapija za smanjenje stresa, a potpuno je nevažno da li je to zagljaj ili gutljaj kafe. Pritom, ne radi se o odbacivanju negativnog iskustva već o njegovom inplementiranju u kontekst koji možemo da prihvatimo – kaže Natasha Clevlei, savetnica za lični psihološki razvoj.
3. Udahnuti duboko i redovno spavati
Dr Joseph Barker naglašava važnost zdravih obrazaca spavanja. Kvalitet sna se ne odnosi samo na kvantitet, već na kompletnu formulu cirkadijalnog ritma (odlazak na spavanje, efektivan san, buđenje) kaže psiholog i dodaje:
– Uspostavljena rutina spavanja može da vrati uzdrmanu kognitivnu funkciju i da resetuje psihološki imunski sistem. Takođe, ključna je za održavanje mentalnog zdravlja i reakciju na stresore. Održavanje zdrave rutine u svakodnevnim aktivnostima može pomoći psihološkom imunološkom sistemu u adekvatnoj reakciji pri uznemirujućim događajima. Korak po korak, vraćanje navika prekinuće ciklus negativnog čineći nas motivisanijim da nastavimo dalje.
4. Osvestite svoju svrhu, smisao života, perspektivu i saosećanje
Život je često nepredvidiv i pun trenutaka koji mogu da nas destabilizuju. Za Anne Grady, on je poput okeana i mnogo je momenata kada plivanje može biti nemirno i izazovno. Tada nam je potrebno nešto poput svetionika. To je cilj koji će nas držati usredsređenima i dati širi opseg emocija, kao i osećanja lične samospoznaje, svrhe i smisla našeg života.
Dr Barker dodaje da ćemo se donošenjem odluka na osnovu naših vrednosti umesto da budemo vođeni onim što bi moglo da učini da se osećamo dobro kratkoročno, osećati ispunjenije. Veća je i verovatnoća da ćemo istrajati u poteškoćama kroz koje svi prolazimo, a važno je i pitanje perspektive, kao i razvijanje saosećanja prema sebi.
5. Vežbajte prihvatanje svih emocija, pa i tuge
Saosećanje je ključno kada se naš psihološki imuni sistem „zaglavio“. Do toga najčešće dolazi u situacijama traume ili produženog stresa. Tada često i dobronamerni saveti mogu izgledati banalno ili čak pogoršati situaciju, a rešenje je jednostavno priznati glasno svoje emocije, objašnjava Grady.
– Dozvolite da vas tuga preplavi. Nema ništa prirodnije od toga. Sa njom ćete se izboriti jedino ako priznate da postoji. Suprotno tome, ako je ne priznajete, možete se u njoj utopiti i pojačati je do depresije. Ako izgubite voljenu osobu, zdrava tuga može da pomogne da na nju sačuvate uspomenu. Kada dozvolimo da emocije dođu do izražaja, počinje proces boljeg razumevanja i prihvatanja situacije – kaže ona.
No, ima momenata kada naš psihološki imunitet ne može da se „podigne“ bez terapije i lekova. To je i pravi trenutak da se uključi stručnjak za mentalno zdravlje.
