Anksioznost karakterišu negativne misli, razmislite šta možete da učinite da ih prebacite na teren pozitive Foto: Shutterstock
Anksioznost može da nam ukaže na postojanje stvarog problema, ali i da bude posledica nerealnog straha i pogrešnog shvatanja situacije. Psiholozi navode da anksiozne osobe svet vide samo u crnoj ili beloj boji i od malih teškoća prave nepremostive prepreke. Frojd je pričao o anksioznosti kao o „slobodno lebdećoj neprijatnosti„. Psihoterapeuti je određuju kao stanje uznemirenosti, napetosti, strepnje.
Izbegavanje situacija koje nam stvaraju nelagodu, često je način na koji „hranimo“ anksiozno stanje. Kada uporno izbegavamo uvid u račun na kreditnoj kartici, nekada i sa pravom predosećajući da smo pali u nedozvoljeni minus, ili kada probleme rešavamo, ali od sutra.
Stručnjaci naglašavaju da ovakvim reagovanjem izbegavamo da vidimo činjenice onakvima kakve jesu i produbljujemo nivo stresa, dok anksioznost u isto vreme raste.
Možda je bolje da priđemo problemu i dobro ga osmotrimo, moguće je da poteškoća i nije tako velika, kao što nam sa strane izgleda, objašnjavaju stručnjaci. Socijalno anksioznim osobama, savetuje se da korak po korak rešavaju svoj problem. Ne moraju da idu na veliku zabavu na kojoj će se osećati neprijatno, ali mogu da izdvoje nekoliko minuta da popiju kafu sa novim prijateljem ili prisustvuju manjim okupljanjima. Bitno je da svesno pristupimo situaciji koja izaziva anksioznost, videćemo da ćemo posle svega sebi reći: „pa preživeli smo i ovo“, kažu stručnjaci.
Ljudi žele da ostave pozitivan utisak na druge osobe, ali traženje povratne informacije od svakoga i na svake načine samo će produbiti anksioznost.
Ukoliko smo bolesni bolje je da idemo kod doktora na pregled, nego da bezrezevno pretražujemo infromacije o našoj nejasnoj bolesti preko interneta.
Postoji uverenje da što više razmišljamo o najgorem mogućem scenariju da će se on i zaista ostvariti. Ne možda zato što nam situacija nikako ne ide na ruku ili zato što nam zvezde nisu naklonjene, već zato što zamišljanje crnog scenarija doprinosi anksioznosti. Nesmotren i ishitren način razmišljanja, pod uticajem jakog straha, neće rešiti situaciju u našu korist.
Kognitivno-bihejvioristički terapeuti veruju da je anksioznost rezultat toga što precenjujemo situaciju, a zatim potcenjujemo naše sposobnosti da problem rešimo. Potrebno je u ovakvim trenucima da budemo svesni naših mogućnosti, ali i da zanamo da i mali napori mogu biti svrsishodni, bez precenjivanja ili potcenjivanja realnog problema.
Stalno i bezrezervno udovoljavanje drugim osobama može takođe biti način na koji „hranimo“ anksioznost. Ne moraju uvek potrebe i stavovi okoline da budu ispred naših želja i nastojanja. Na ovaj način može da se probubljuje osećaj anksioznosti i zanemarjuju vlastite potrebe. Psihoterapeuti naglašavaju da su ovakvom načinu ponašanja posebno sklone žene. U nekim kulturama ovo je i tradicionalni model ponašanja, gde je ženska uloga da stalno ugađa drugima pa nekada i na svoju štetu.
Osim razgovora sa bliskim osobama, savetovanja sa psihoterapeutom ako je potrebno, strručnjaci navode da se osećaj anksioznosti može prevazići i fizičkom aktibnošću. Šetanja ili set vežbi mogu da budu od pomoći. Korisne su i vežbe dubokog disanja kojima obezbeđujemo mozgu više kiseonika i tako umirujemo čula.
Bitno je da tačno prepoznajemo izvore anksioznosti. U slučaju da se situacija komplikuje i da osećaj anksioznosti snažno utiče na naše svakodnevno funkcionisanje potrebno je potražiti i stručnu pomoć. Odgovarajuća psihoterapija može da nam pomogne da osvestimo anksioznost, bolje razumemo naša osećanja i postupke.