Svako je u nekom trenutku iskusio usamljenost. Čak i najdruštveniji od nas ponekad mogu da osete dubok osećaj usamljenosti.
Usamljeni ljudi su društveni leptiri, ali samo kada su u gomili
Biti u blizini drugih ljudi ne sprečava nekoga da se oseća usamljeno. Mada, pogrešno mislimo da društveni leptiri, odnosno pričljivi ljudi, nisu usamljeni. Lako je poverovati da neko ko razgovara sa drugima na zabavi ili oko sebe ima gomilu koju privlači ima ispunjen društveni život. Međutim, to nije uvek slučaj.
Usamljenost se ne može meriti nivoom nečijih veština druženja. Kada je u pitanju osećaj povezanosti sa bližnjima, kvantitet nije ništa u poređenju sa kvalitetom. Ljudi koji su usamljeni u životu obično su zaista dobri u tome da budu društveni leptiri, ali se bore da sa drugima uspostave dublje veze jedan na jedan.
Dakle, čak i ako je nekoj osobi lako da razgovara ili zbija šale, ona će se osećati izolovano od ljudi oko sebe ako sa nekim ne može da vodi iskren, lični razgovor.
Povlačenje vodi u usamljenost
Ne iznenađuje da će se ljudi koji se povlače verovatno osećati usamljeno. Povezivanje sa drugima za njih može da bude nemoguća misija, jer je sve što oni rade izbegavanje interakcije sa drugima. Izolovanost je gotovo neizbežna kada ne znate kako da se povežete sa ljudima oko sebe, mučite se da napravite prvi korak i zato uvek imate osećaj kao da za vas niko nije zainteresovan. Ovo stvara osećaj duboke, skoro bolne usamljenosti koja je povezana sa osećajem neadekvatnosti.
Ali treba da znamo da smo okruženi drugim ljudima koji se možda isto tako bore da naprave prvi korak. Ne treba sve shvatati lično i treba da naučimo da s vremena na vreme izađemo iz svoje zone udobnosti. Ako pokušamo da razgovaramo sa ljudima oko sebe bićemo iznenađeni koliko njih bi bilo zahvalno što smo napravili prvi korak.
Usamljeni su kućni tipovi, ali lažni
Osobe koje doživljavaju usamljenost nisu nužno usamljene zato što ljudi s njima ne žele da razgovaraju. One sigurno dobijaju pozive za zabave i druženja, ali postoji nešto što ih tera da ih odbiju. Postoji samo određena vrsta straha ili mržnje prema sebi koja ih drži zatvorene u sobi. Oni misle da su sami zato što je to njihov izbor, a ne zato što se plaše da se povežu sa drugima. Vrlo često postoji unutrašnji sukob – s jedne strane, ovi ljudi bi voleli da budu sa drugima, a s druge – nasmrt se plaše da se otvore i ostvare dublji odnos. I tada počinju da osećaju težinu osećaja usamljenosti.
Usamljeni su uvek na mreži
Koliko god da su zgodni za korišćenje, društveni mediji nisu uvek isto što i društvena veza. U stvari, ako smo stalno na telefonu ili računaru, treba da znamo da propuštamo odnose sa ljudima oko nas.
Ponekad internet koristimo pokušavajući da se izborimo sa usamljenošću. Usamljeni ljudi ga koriste u pokušaju da se povežu sa drugima na način na koji imaju problema u stvarnom životu. Oni tako postaju aktivni na forumima ili onlajn zajednicama, što možda može da im pruži osećaj ispunjenosti i pripadnosti.
Međutim, kada svu svoju pažnju usmere na sajber prostor, počinju da zanemaruju svoje prijatelje i porodicu. Ovo je posebno tačno kada znamo koliko igre i društveni mediji mogu da stvore zavisnost. Moguće je povezati se sa ljudima na mreži. Međutim, to nije isto što i interakcije u stvarnom životu. Ukoliko smo previše često na internetu kao glavnom izvoru društvenih interakcija, to može pogoršati naš osećaj usamljenosti.
Usamljeni nisu povezani sa sobom
Izreka „Ne možete voleti druge ako ne volite sebe” sadrži mnogo istine. To što ne volite i ne poštujete sebe daje vam nestabilnu osnovu za vaš odnos sa drugima, jer unosi zabunu u vaše razumevanje kako utičete na druge ljude. Kada je vaša samopercepcija zamagljena, vaš pogled na druge takođe može postati nejasan. To može uticati na vaše razumevanje osećanja i motivacije drugih ljudi.
Ironično je to što zbog, recimo, mržnje prema sebi možete da postanete egocentrični, da imate strah od druženja ili i jedno i drugo. Dakle, ako osećate da vam nedostaje povezanost sa samim sobom, potražite savet kako da se bolje povežete sa svojom suštinom i svojim ličnim vrednostima. Primetićete veliku razliku u tome kako ćete se osećati i prema drugim ljudima.
Uvek negde žure
Ljudi koji su usamljeni često ne prihvataju pozive za druženja jer stalno negde žure i imaju mnogo posla. Oni su tipičan primer onih koji izgledaju kao da su se venčali sa svojim poslom. Uvek odgovaraju na pozive, završavaju poslove ili idu na neki drugi radni zadatak. Međutim, oni svoj posao često koriste kao sredstvo za odvraćanje pažnje od usamljenosti.
U nekim situacijama zatrpaju se poslom kako bi izbegli uspostavljanje dubljih odnosa sa drugima. Ovaj osećaj samoće može biti posledica poteškoća u druženju ili straha od intimnosti.
Usamljeni i zabrinuti
Lako može da se desi da anksioznost može prerasti u usamljenost. Anksioznost nas tera da pretpostavimo negativne stvari o našim odnosima koje možda i nisu istinite. Ova vrsta straha može dovesti do toga da se distanciramo od nekih ljudi ili čak ljudi u potpunosti jer mislimo da su počeli da formiraju negativnu sliku o nama.
Ljudi prirodno izbegavaju stvari kojih se plaše. Može da nam bude teško da izađemo na kraj sa strahom od druženja ili strahom od odbijanja jer nas sprečava da uspostavimo vezu s ljudima koja nam je potrebna.
Ova vrsta anksioznosti takođe može biti štetna za naše samopoštovanje. Ako je neko usamljenik koji je i anksiozan i nesiguran u mnoge stvari – to je ciklus iz kojeg mora da nađe izlaz.
Poklanjaju mnogo pažnje svojim kućnim ljubimcima ili stvarima
Nema ništa loše u tome da volite svoje ljubimce ili svoju kolekciju šolja. Međutim, kada to koristite da nadoknadite nedostatak ljudske veze, možete dostići nezdrave nivoe. Lako se postaje previše vezan za ovakve stvari kada vezanost ne potiče iz odnosa sa drugima. Slatke, lepe, sjajne stvari deluju kao veoma dobra zamena za druga ružna, okrutna ljudska bića.
Ljudi koji su usamljeni u životu često pridaju previše vrednosti materijalnim stvarima ili kućnim ljubimcima, a ne drugim ljudima. Oni mogu doći u situaciju da više brinu o svojim životinjama ili predmetima nego o sebi. To je alarmantan znak da nešto nije u redu i da je vreme da se preispitaju njihove životne vrednosti.
Više slušaju nego što govore
Teško možemo da poverujemo da su dobri slušaoci skloni da budu usamljeni. Na kraju krajeva, ljudi vole da budu s nekim ko je voljan da ih sasluša i saoseća sa njima. Studije pokazuju da su usamljeni ljudi obično dobri slušaoci. To je zato što usamljeni ljudi imaju povećanu osetljivost. Oni demantuju izreku „povređeni ljudi povređuju ljude” koristeći sopstvenu tugu kao način da bolje saosećaju sa drugima. Možda im je teško da izraze svoje misli i osećanja, pa bi zato radije da slušaju druge.
Usamljeni imaju tendenciju da budu pokorni
Teško je uočiti vezu između samopouzdanja i manje usamljenosti, ali su povezaniji nego što mislimo.
Samopouzdanje nam omogućava da izrazimo svoja osećanja, postavimo granice i izrazimo svoje potrebe i želje. Takođe nam pomaže da budemo iskreniji prema ljudima, pomažući nam da uspostavimo prave veze sa drugima. Zbog toga su pokorni ljudi skloniji da budu usamljeniji.
Kada se borimo sa samopouzdanjem, naša nesposobnost da saopštimo svoju istinu ili svoje potrebe otežava uspostavljanje dobrih odnosa sa drugima.
Odnosi se svode na davanje i primanje. Ne možete imati zdrav odnos ako ponekad ne znamo kako da damo i kako da primamo.
Usamljeni se osećaju kao crna ovca
Uvek će postojati osoba koja će biti označena kao „čudna”. Postoje i ljudi koji se osećaju „čudno” čak i kada to niko eksplicitno ne kaže. Osećaj kao da nismo na svom mestu ili da negde ne pripadamo zaista može učiniti da se osećamo udaljeno od ljudi oko sebe. A tako se obično osećaju usamljeni ljudi. Ipak, usamljenost može da napreduje zbog ovog osećaja da nismo kao drugi, i što više negujemo ovu razliku, osećaćemo se usamljenije. Osećaćemo se neshvaćeno i kao da se ljudi ne povezuju u potpunosti sa nama, ili još gore, ne mogu. S nama da se povežu
Ovaj jaz može dodatno da se proširi kada postanemo obeshrabreni u pokušajima da se povežemo sa ljudima čak i kada nas oni ne razumeju ili ne mogu u potpunosti da razumeju.
Iako sam sam sama nisam usamljena ne osecam se kao ovca i postujem sebe