Verovatno da je svako od nas u nekom trenutku iskusio osećaj sumnje i nesigurnosti. Ali ako negativna slika o sebi uporno utiče na naš svakodnevni život, možda imamo kompleks inferiornosti.
Šta je kompleks inferiornosti
Stanje, koje je 1907. godine prvi opisao psiholog Alfred Adler, Američko udruženje psihologa (APA) definiše kao osnovni osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti koji može dovesti do ponašanja u rasponu od povlačenja (ukorenjenog u strahu i stidljivosti) do prekomerne kompenzacije preterane konkurencije i agresije.
– Kompleks inferiornosti odnosi se na duboko ukorenjeno uverenje da smo suštinski neadekvatni ili inferiorni u odnosu na druge. Pojedinci mogu stalno da se upoređuju sa drugima i da se osećaju nesposobnim da postignu uspeh ili sreću – kaže David Tzall, psiholog u privatnoj praksi u Njujorku.
Ova osećanja neprimerenosti u odnosu na druge koja karakterišu kompleks inferiornosti mogu biti stvarna ili zamišljena. Ako ostanu neprepoznata mogu se razviti u dublja osećanja neadekvatnosti i izazvati razne druge simptome, navodi se u studiji objavljenoj u North American Journal of Medical Sciences.
Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje ne koriste termin kompleks inferiornosti, već to stanje nazivaju hroničnim niskim samopoštovanjem, kaže dr Amy Flowers, psiholog i terapeut kognitivnog ponašanja u privatnoj praksi u Mejkonu, Džordžija. Iako to nije stanje koje se može dijagnostikovati prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), ovaj način razmišljanja i dalje se prepoznaje kao izvor značajne tuge.
Koji su simptomi kompleksa inferiornosti
Simptomi kompleksa inferiornosti prevazilaze povremene napade niskog nivoa samopoštovanja ili brige o našim sposobnostima. Oni su uporni i na njih treba obratiti pažnju.
1. Osećaj nesigurnosti, nepotpunosti ili nedostojnosti
Iako je normalno da se ponekad osećamo nesigurno ili manje ostvareno od drugih, oni sa kompleksom inferiornosti to stalno osećaju. „To može biti prilično paralizirajuće za osobu, jer šta god da radite, nikada vam nije dovoljno,” kaže dr Tzall.
Ako se većinu vremena osećamo nesigurno ili nedostojno, bez obzira na to sa kim smo ili šta radimo, to može biti znak kompleksa inferiornosti.
2. Usamljenost i povlačenje iz društvenih situacija
Studija objavljena u Journal of Abnormal Child Psychology analizirala je različite vrste podataka grupe tinejdžera kako bi saznala više o odnosu između samopoštovanja i usamljenosti. Istraživači su otkrili da veza između ova dva ide u oba smera. Oni sa nižim samopoštovanjem češće se zbog toga osećaju usamljeno, a uporno osećanje usamljenosti može negativno uticati na samopoštovanje.
Zanimljivo je da je percipirani nivo društvenog prihvatanja neke osobe (koliko misle da ih drugi ljudi vole) imao veći uticaj na samopoštovanje nego njihov stvarni nivo društvenog prihvatanja (koliko ih drugi ljudi zapravo vole).
– Ljudi sa niskim samopoštovanjem verovatno će u potpunosti izbegavati društvene situacije kako bi sprečili da se izlože potencijalnoj osudi ili kritici. Oni se možda osećaju neprijatno u blizini drugih i veruju da nisu dovoljno dobri ili onoliko dobri koliko i njihovi vršnjaci, što ih navodi i tera da se izoluju – kaže dr Tzall.
3. Upoređivanje sebe sa drugima
Gotovo je nemoguće da se ne upoređujemo s drugima u doba društvenih mreža, kada prijatelji i nama nepoznati ljudi redovno dele detalje iz svog života. Ali to ne znači da je to za nas dobro.
– Neko sa niskim samopoštovanjem verovatno će se upoređivati negativno sa drugima, često se fokusirajući na uočenu postojanost i uspehe onih oko sebe – kaže dr Tzall.
Stalno upoređivati sebe sa drugima i zaključiti da se nikada s njima nećemo moći da se merimo može biti znak kompleksa inferiornosti. Tada ćemo, možda, kod drugih naći manu da bismo pokušali da se osećamo bolje u vezi sa sobom.
4. Upotreba izrazito samoomalovažavajućeg humora
Svi ponekad ismevamo sami sebe, ali neko sa kompleksom inferiornosti „može da pribegava samoomalovažavajućem humoru ili da o sebi daje negativne komentare da bi odvratio potencijalnu kritiku ili da preventivno prizna svoje uočene nedostatke”, kaže dr Tzall.
Nemoguće je povući jasnu liniju između onoga što je smešno i uljudno i onoga što je pokušaj da se prikrije nizak nivo samopoštovanja. Ali uopšteno govoreći, previše samoporažavajućeg humora nije dobra stvar.
Studija objavljena u Frontiers in Psychology 2020. razmatrala je četiri različite vrste humora i kako oni utiču na opšte blagostanje ljudi. Rezultati su pokazali da su ljudi koji su sebe i ljude oko sebe većinom predstavljali humorom u pozitivnom svetlu imali viši nivo subjektivnog dobrog osećanja. S druge strane, oni koji su se uglavnom bavili samoomalovažavanjem ili agresivnim humorom imali su niži nivo subjektivnog dobrog osećanja.
Ako druge pokušavate da nasmejete tako što sebe ponižavate, mogao bi to da bude način na koji prikrivate nizak nivo samopoštovanja.
5. Poteškoće u prihvatanju komplimenata
– Prihvatanje komplimenata ili pozitivnih povratnih informacija može biti teško za ljude sa niskim samopoštovanjem. Oni bi takve komentare mogli da odbace kao neiskrene ili da ih pripišu spoljnim faktorima umesto da priznaju sopstvenu vrednost – kaže dr Tzall.
Ovo može da se razlikuje od osobe do osobe.
– Ponekad su ljudi veoma skromni, uzdržani i ponizni da u potpunosti odbacuju komplimente. Drugi ljudi sve to ne rade. Oni prihvataju kompliment, ali se privatno osećaju kao prevaranti, misleći: ‘Da me zaista poznaju, ne bi to rekli.’ – kaže dr Flowers.
Sledeći put kada vam neko uputi kompliment, obratite pažnju na to šta se dešava u vašoj glavi. Ako imate kompleks inferiornosti, možete odmah dovesti u pitanje ili odbaciti sve što je ta osoba upravo rekla.
6. Nesanica
Iako nije jasno zašto, kompleks inferiornosti može izazvati probleme sa spavanjem. U studiji, u koju su bili uključeni studenti univerziteta, objavljenoj u časopisu BJPsych Open u maju 2022, istraživači su otkrili da je nizak nivo samopoštovanja povezan sa višim nivoima nesanice. Nesanica je složena i često ima mnogo faktora koji joj doprinose. Ali ako se borite sa snom, možda bi bilo dobro da se zapitate i ojačati svoje samopoštovanje.
7. Kompleks superiornosti
Iako se smatraju suprotstavljenim poremećajima, kompleks inferiornosti i kompleks superiornosti često se preklapaju i koegzistiraju.
Kako navode u APA, takvi ljudi mogu da se hvale sobom i da preuveličavaju svoja dostignuća. Iako to može izgledati nespojivo sa kompleksom inferiornosti, u Adlerovoj teoriji, kao što je detaljno opisano u njegovoj knjizi Nauka o životu iz 1930. godine, kompleks superiornosti je način da neko pobegne i prekomerno kompenzuje osećanja neadekvatnosti.
8. Perfekcionizam
Iako perfekcionizam može da deluje kao ambicija i nagon, može da bude i neprilagođena osobina koja potiče od osećaja inferiornosti. Definisan kao „tendencija da se od drugih ili od sebe zahteva izuzetno visok ili čak besprekoran nivo učinka, iznad onoga što zahteva situacija”, perfekcionizam se može predstaviti na različite načine, navodi APA.
Veza između samopoštovanja i perfekcionizma je nezgodna, jer je u izvesnoj meri korisno težiti da budemo bolji. Ali studija objavljena 2022. Godine u BMC Psychology otkrila je da je niži nivo samopoštovanja povezan sa nivoima perfekcionizma koji izazivaju uznemirenost i otežavaju dovršavanje zadataka ili postizanje ciljeva iz straha od neuspeha.
Ako se borite sa perfekcionizmom koji vas parališe, rad na poboljšanju vašeg samopouzdanja mogao bi vam pomoći da prihvatite ponašanje koje vas tera napred.
