Razvod je velika trauma sa kojom se svako nosi na različite načine. Iako većina razvedenih ljudi povremeno kaže nešto manje lepo o svom bivšem supružniku, neki pretvaraju taj odnos u „takmičenje“ ko će o kome reći više lošeg.
Razvod je trauma: Zašto neke osobe ne mogu da prihvate da je gotovo i biraju pogrešan način za opravdavanje kraha
Ne postoji osoba koja može lako da podnese razvod. Oni koji zauzimaju poziciju neprekidnih loših priča o bivšem supružniku, jesu osobe koje nemaju dobre mehanizme da se pomire za razvodom kao činjeničnim stanjem. To mogu, ali i ne moraju biti osobe sklone konfliktu. Najčešće su to oni koji se brane od bola, osećaja povređenosti i nespremnosti da se sa krahom nečega u šta su ulagali sebe izbore racionalno, kao sa činjenicom koja je nepromenljiva.
Koji god razlozi da su doprineli razvodu – od nepomirljivih razlika, stalnih svađa, nerazumevanja, finansijskih problema ili čak i preljube, najgore što možete jeste da javno „ospete paljbu“ po bivšoj ili bivšem. Često se u afektu zaboravi da ste i sami bili učesnik odluke da sa tom osobom krenete u zajednički život, stvaranje porodice, planove, budućnost… Jednostavno, postoje osobe kojima je potrebna meta za opravdavanje poraza, bez sagledavanja njihove uloge i za propast braka okrivljuju isključivo drugu stranu. A onda za to biraju potpuno pogrešan način: govoriti glasno loše o bivšem supružniku.
Šta kada bivša/bivši loše pričaju o nama?
Psiholozi kažu – ništa. Pogrešno je da se branimo, jer se ne možemo odbraniti. Kada neko izokreće stvarnost, preuveličava je ili čak i iznosi opravdane kritike na odnos koji više ne postoji i javno se naslađuje time, prirodno je da poželimo da se branimo. No, trebalo bi da uložimo snagu i odupremo se tom porivu. Tako nećemo dati bivšima priliku da izdignu sebe u tom lažnom vrtlogu uloge žrtve, koja za cilj ima da mas predstavi lošim, a njega savršenim, često uz iznošenje „prljavog veša“ iz spavaće ili dnevne sobe, savetuju psiholozi.
Zato, sledeći put kada čujete da se u tom kontekstu o vama govori loše i padnete u iskušenje da se branite, ponovite: šta moj bivši misli o meni nije moja stvar.
Nemojte pristajati na nadmetanje nijednim kanalom komunikacije (polemika porukama, mejlovima, pozivima). Nemojte ubeđuvati ljude da to što o vama govori nije istina. Vaš bivši očekuje da se uznemirite, a reagovanje na miran, nereaktivan način samo će na prvi pogled izgledati kao da „popuštate“ i da ste gubitnik. Istina je nešto drugo. Ignorisanjem ćete s vremenom uspeti da mu pokažete da je to što radi besmisleno, beskorisno, nezrelo pa i glupo, jer je razvod nešto što se najverovatnije neće promeniti niti popraviti. Još manje na takav način.
Kada iznošenje „prljavog veša“ kroz razvod i posle njega može da naškodi
Postoje situacije u kojima ćete možda morati da se suočite sa lošim stvarima koje bivša partnerka ili partner govore o vama. To se pre svega odnosi na decu. Na primer, do onih koji u školi ili vrtiću brinu o deci može doći neka neistinita informacija koju širi bivši supružnik. Iako to nije istina može pokrenuti određene sumnje. Psiholozi u ovom slučaju savetuju:
- nemojte uzvraćati „kontranapadom“ (upuštanje u emocijama nabijeno, detaljno objašnjenje da je vaš bivši zapravo samo zlonameran i da je on taj koji je loš može da zbuni ljude, napravi pogrešnu predstavu o vama ili da ih natera da „biraju stranu“)
- umesto toga, izložite svoju stranu priče o svemu što je činilo razvod mirno i sa činjenicama ako vas neko nešto pita iz radoznalosti, iako imate potpuno pravo da znatiželjnicima ne objašnjavate ništa o svojim intimnim ili porodičnim detaljima
- ako vaš bivši supružnik širi klevete da niste posvećeni roditeljstvu kako bi trebalo, predložite sami uvid nezavisnog tela
- budite iskreni, otvoreni i spremni na postavljanje pitanja od strane predstavnika instutucija.
Emotivna konotacija trpljenja tračeva bivših i uticaj na mentalno zdravlje
Prirodno je da se osećamo ljutito i uznemireno kada ljudi govore loše stvari o nama. Ali, ako pokažete da ste previše potreseni ili nestabilni, ljudi će možda poverovati u ono što su čuli. Ne možemo kontrolisati šta drugi misle, ali možemo kontrolisati svoje ponašanje.
Komentari bivših i pogrešna uverenja drugih nemaju nikakve veze sa našom vrednošću. Najčešće čak nemaju mnogo veze sa stvarnošću. Kolebanje u vezi sa našim samopoštovanjem zbog mišljenja drugih ljudi samo će nas učiniti ranjivim i nesigurnim. Usredsredite se na to da budete najbolja osoba sebi, svojoj deci, porodici i prijateljima. Ne rasipajte energiju na gluposti.
Kako razgovarati sa decom ako bivši supružnik o nama govori loše
Ako su vaša deca prihvatila loše priče bivših, često je potrebna reakcija. Deca su ranjiva, pogođena razdvajanjem od roditelja, podložna uticajima. Bivši supružnici često iz svog poraza i nemoći da prihvate stvarnost pokušavaju da naruše odnos dece sa vama i sruše njihovu sposobnost kritičkog razmišljanja. Iako ne možete zaustaviti svog bivšeg supružnika, možete učiniti dosta toga da decu zaštitite. Ponekad, nažalost, ni to neće biti dovoljno. Tada treba konsultovati i stručno lice sa ciljem psihološke pomoći deci. Evo još saveta psihologa:
- nikada nije sve idealno ni sa vaše strane, priznajte to
- ne uzvraćajte lošim tvrdnjama u kontra-smeru (tvoj otac je loš, tvoja majka je loša…)
- suočite se sa iskrivljenjima činjenicama i mirno podsetite decu da to nije istina („poslao/la sam poruku i nazvao tvoju majku/oca, ali nije bilo odgovora“), ali bez osude
- učite svoju decu samopouzdanju, razmišljanju i nezavisnom zaključivanju
- poverenje je najvažnije, razgovarajte o svemu sa njima
- ne pritiskajte ih i ne ucenjujte da poveruju vama i vašoj strani priče, dajte im do znanja da imaju pravo na sopstvena osećanja i mišljenje, ali podstičite racionalno rasuđivanje.
Lakse reci nego uciniti! Posle nekog vremena i te kako dobar savet. Kada sok prodje.