Smrt deteta je razarajuće i najtraumatičnije iskustvo koje čovek može da doživi. I ma koliko se čini da su tada bilo kakve reči besmislene i suvišne, postoje rečenice, postupci i stvari koje mogu da utiču na to da se porodica, život i same osobe koje su to preživele jednostavno ne „raspadnu“ u potpunosti.
Nema „pogrešnih“ osećanja kada neko doživi smrt deteta, sva su očekivana i razumljiva
Kod osoba koje izgube dete emocije će su intenzivne, preplavljujuće i nepredvidljive. U različitim trenucima i situacijama one mogu osećati šok, tugu, anksioznost, beznađe, bes ili utrnulost, obamrlost, imati depresivne ili čak i misli o samoubistvu. U naletima mogu biti prisutni žaljenje ili krivica, da li su roditelji uradili sve što je bilo moguće da se tragični ishod spreči, da li je nešto možda moglo biti učinjeno drugačije ili bolje.
Roditelji se mogu osećati potpuno izgubljeno ili da se njihov identitet u potpunosti promenio. To može biti posebno intenzivno ako se izgubi jedino dete.
Ne postoji ispravan niti najispravniji način kao ni pravilo kako bi tada trebalo da se neko osećate. Prosto, sva vaša osećanja su u redu.
Kakve sve promene može da donese smrt deteta: Rutine, izolacija, poremećeni odnosi sa bliskima
San i apetit se mogu promeniti, a možete imati poteškoće sa koncentracijom, osećati nemir, manjak energije ili fizičku nelagodu poput mučnine, glavobolja ili drhtanja.
Vaši odnosi sa drugima takođe mogu da se promene. Ako imate partnera, gotovo je uobičajeno da tada imate različite emocije i potrebe. Ponekad može biti teško razumeti jedno drugo i kada su u pitanju osećanja i kada je reč o potrebama. Očekivano je da budete razdražljiviji i sa manje strpljenja, što može opteretiti partnerski odnos.
Možda ćete se osećati izolovano od porodice i prijatelja koji nastavljaju da vode svoje obične živote, a možda ćete sami želeti izolaciju. Možda ćete provoditi manje vremena s nekim ljudima, a zbližiti se sa drugim.
Smrt deteta: Zašto je važno brinuti o sebi nakon ovog tragičnog događaja
Nakon smrti deteta, teško je pronaći energiju ili motivaciju da se neko brine o sebi. Prirodno je osećati se tako, ali briga o mentalnom i fizičkom zdravlju pomoći će vam da se bolje nosite sa tugom i drugim emocijama. Ako brinete o sebi, bićete u boljoj formi da pomognete drugim članovima porodice da se nose sa svojom tugom. To uključuje i braću i sestre vašeg preminulog deteta, kako se ne bi osećali zapostavljeno ili napušteno.
Briga o mentalnom zdravlju i dobrobiti nakon smrti deteta
Evo nekoliko stvari koje možete uraditi da biste se uspešnije nosili sa tugom nakon smrti deteta:
- budete ljubazni i blagonakloni prema sebi uz rečenice poput „Prirodno je osećati da sam mogao/la da učinim više. Svi koji su izgubili dete bi se ovako osećali, ali dao/la sam sve od sebe“
- dozvolite sebi da osećate šta god osećate; u redu je plakati, u redu je i imati pomešane promenljive emocije, uključujući i sreću s vremena na vreme
- pronađite načine da ostanete povezani sa uspomenama na vaše dete (izložite fotografije, zapalite sveće, organizujte ručak sa prijateljima u čast detetovog rođendana, posetite detetov grob ili neko drugo značajno mesto)
- pričajte o svom detetu sa porodicom i prijateljima koristeći njegovo/njeno ime
- radite stvari koje vam pomažu da mislite o nečemu drugom (fizička aktivnost, slušanje umirujuće muzike, vreme u prirodi ili vođenje dnevnika)
- pokušajte sa vežbama disanja ili opuštanja mišića
- pokušajte da se držite rutine – to će vam pomoći da osećate kao da imate kontrolu i smanjiće stres
- recite „ne“ stvarima koje nisu dobre za vaš mir, poput društvenih događaja na koje niste spremni da idete ili druženja sa osobama koje vam ne prijaju
- potražite pomoć od osoba u koje imate poverenje (od fizičkih radova do samog slušanja ili ćutanja)
- pokušajte da jedete što zdraviju hranu; čak i ako niste gladni, pokušajte sa nekoliko malih obroka ili zalogaja
- radite lagane vežbe čak i ako ne osećate želju i ne možete da se pokrenete (kratka šetnja ili blago istezanje mogu biti dobar izbor)
- odmarajte se što više možete i izbegavajte stimulanse poput kofeina i gaziranih pića pre spavanja
- izbegavajte alkohol, pušenje i druge psihoaktivne supstance.
Briga o partnerskom odnosu i pomoć drugih ljudi
Prirodno je da tuga i stres opterete odnose. Evo nekih ideja prema savetima psihologa koje vam mogu vam pomoći da podržite i bolje razumete jedno drugo:
- pronađite vreme za partnera i radite jednostavne stvari poput zajedničkog ispijanja kafe, gledanja TV emisije ili šetnje
- otvoreno razgovarajte sa partnerom i slušajte jedno drugo
- poštujte trenutke kada vaš partner ne želi da razgovara ili deli osećanja; tada možete uraditi nešto ljubazno da pokažete da vam je stalo, kao što je pripremanje šoljice čaja
- potražite profesionalnu podršku ukoliko primetite da se jaz produbljuje.
Najintimniji trenuci: Dečje stvari i oproštaj
Možda se pitate šta da radite sa stvarima vašeg deteta. Ovo je veoma lično, intimno pitanje i individualno je. Biti okružen igračkama i odećom vašeg deteta može vam doneti utehu. Ako mislite da bi vam to moglo biti previše bolno, alternativa bi mogla biti da sve spakujete u kutije i razmislite o tome kasnije. U satima nakon što vas je vaše dete napustilo možda ćete želeti da ostanete sa njim, da ga zagrlite i oprostite se sa njim. To je potpuno u redu.
Tuga tokom vremena: Kako da ne preraste u depresiju
Tokom vremena, tuga će verovatno uticati na vas na različite načine. U prvim mesecima nakon gubitka možda ćete imati poteškoća da jasno razmišljate. Dobro je odložiti velike odluke, poput selidbe ili promene posla, na 6-12 meseci. Ako su pred vama neki veliki rezovi, poslušajte savete bliskih ljudi ili stručnog lica. Ne morate ih prihvatiti, ali ih barem saslušajte. I neko vreme nakon gubitka možda ćete imati poteškoća da se koncentrišete na stvari u kojima ste ranije uživali. Moguće je da ćete se osećati preplavljeni tugom kada pokušate da radite stvari koje ste ranije radili sa svojim detetom.
Određeni dani će biti veoma teški (rođendani, godišnjice, datum smrti, važni datumi koje dete nije doživelo poput prvog dana škole ili venčanja u porodici…). Ako se pripremite za njih, ipak mogu biti lakši. Tokom vremena, to mogu postati dani kada se sa posebnom ljubavlju možete sećati i slaviti život vašeg deteta.
Nikada nije kasno da potražite pomoć ako se borite sa tugom koja ne prolazi. Međutim, ako ona traje, pojačava se i ometa vaše svakodnevno funkcionisanje, moguće je da ste u depresiji. U tom slučaju obavezno se javite stručnom licu.
Deo vas će uvek tugovati za vašim detetom. U tom smislu ne postoji vremensko ograničenje za tugu. Vaš odnos sa detetom ne prestaje njegovom/njenom smrću, i vaša ljubav će se nastaviti, jer je večna. Vremenom možete pronaći način da živite sa svojom tugom i jednom posebnom, postojanom ljubavlju prema svom prerano otišlom detetu. Čuvajte uspomene koje ste stvorili jer one će živeti i kada vas ne bude bilo.
