Koje izraze tokom razgovora izbegavaju lepo vaspitane osobe

Kada smo dobro odgajani, to se vidi u našim rečima. Razumemo i znamo da neke reči i izrazi mogu da povrede, omalovaže ili manipulišu drugima i obično ih izbegavamo. I ne samo to – znamo i da mogu otkriti nedostatak poštovanja ili empatije. Svesni smo da naše reči imaju moć i nastojimo da ih koristimo mudro. Velike su šanse da ih lepo vaspitane osobe u razgovoru već izbegavaju.

„Nisi u pravu…”

Dijalog s poštovanjem kamen je temeljac dobrog vaspitanja. Kada smo lepo vaspitani, razumemo da razgovori nisu takmičenja u kojima treba pobediti. Oni su prilike za deljenje, razumevanje i učenje. Zato ćemo retko čuti da neko ko je lepo vaspitan direktno kaže: „Nisi u pravu…”. Taj izraz isključuje razgovor, a druga osoba zauzima odbrambeni stav. Ovakva izjava može izgledati kao nepoštovanje i odbacivanje, čak i ako se to tako ne misli.

Umesto toga, osobe koje su lepo vaspitane obično koriste izraze poput „Jasno mi je šta hoćeš da kažeš, ali ja imam drugačije viđenje…” ili „To je zanimljivo gledište, evo još jednog načina da o tome razmislimo…”. To omogućava zdravu razmenu ideja bez omalovažavanja ili ponižavanja bilo koga.

„Rekao sam ti…”

Svi smo bili u situaciji da nekome damo savet, on ga ne prihvati i na kraju se po njega ne završi dobro. Iskušenje da kažemo „rekao sam ti” može biti ogromno.

Ali, lepo vaspitana osoba naučila je da bude empatična i pažljiva i zna da ove reči samo mogu da pomognu da se neko oseća još gore. Mnogo je važnije pružiti podršku i pomoći da se osoba izvuče i pronađe izlaz iz nezavidne situacije.

„Nisam ja kriv…“

Preuzimanje odgovornosti za svoje postupke osobina je koja nam je usađena dobrim vaspitanjem. Dakle, „Nisam ja kriv” retko koriste osobe koje su lepo vaspitane.

Svaljivanje krivice na druge ili na okolnosti može izgledati kao lak izlaz iz situacije kada stvari krenu naopako, ali to ne vodi ka rastu ili poboljšanju.

Ovaj izraz često stvara mentalitet žrtve, gde neko ne preduzima korake da promeni svoju situaciju jer veruje da je van njegove kontrole. S druge strane, prihvatanje odgovornosti daje nam snagu da učimo iz svojih grešaka i donosimo bolje odluke u budućnosti.

Zanimljivo je da je studija pokazala da je veća verovatnoća da će ljude koji redovno priznaju svoje greške i prihvataju odgovornost vršnjaci percipirati kao lidere. To pokazuje da izbegavanje izraza „Nisam ja kriv” ne samo da može dovesti do ličnog rasta, već može i povećati nečiji uticaj i poštovanje među drugima.

„Šta god…“

Dobro vaspitanje nas često uči važnosti jasne i poštovanja dostojne komunikacije. Kada neko kaže „Šta god”, to često može da se smatra odbacivanjem i nepoštovanjem. Ima tendenciju da isključi mogućnost razgovora i može dovesti do toga da se druga osoba oseća nevažno i da smatra da je niko ne čuje i ne sluša.

Umesto da kaže „šta god” i da završi diskusiju, lepo vaspitana osoba verovatnije će reći nešto poput „hajde da se složimo da se ne slažemo” ili „hajde da nastavimo ovaj razgovor drugi put”. Na ovaj način pokazuje se poštovanje prema mišljenju druge osobe, čak i ako se ne slažemo s njima, i vrata drže otvorena za buduće razgovore.

Treba da znamo da je komunikacija je ključna u svakoj vezi, a komunikacija s poštovanjem je znak dobrog vaspitanja.

„To nije moj problem…”

Empatija i saosećanje često se neguju od malih nogu kod dobro vaspitanih osoba. Zbog toga ćemo od njih retko čuti izraze poput „To nije moj problem”.

Nije reč o tome da treba da budemo odgovorni za svaki problem, već o tome da priznamo da, ako smo u poziciji da pomognemo, to treba da uradimo. Ova vrsta empatije i spremnosti da se pomogne drugima često je znak dobrog vaspitanja.

„Nije me briga…”

Ljudi koji su dobro vaspitani često razumeju vrednost izražavanja brige i interesovanja za druge. Zbog toga „Nije me briga” obično izbegavaju u razgovoru.

Ravnodušnost može ozbiljno da povredi, čineći da se ljudi osećaju beznačajno ili nevažno. Prirodno je da svi imamo različite interese i prioritete, ali izražavanje toga sa „Nije me briga” može biti previše oštro ili omalovažavajuće.

Umesto toga, lepo vaspitani mogli bi da kažu nešto poput „Nisam baš upoznat s tim, možete li mi reći nešto više?” ili „Imam drugačije viđenje, ali bih voleo da čujem šta vi mislite”. Ovim će pokazati poštovanje i otvorenost za razumevanje gledišta drugih, osobinu koja često proizilazi iz dobrog vaspitanja.

„Bez uvrede, ali…”

Dobro vaspitanje često usađuje razumevanje da svaka reč koju izgovorimo ima uticaj. Kada neko kaže „Bez uvrede, ali…” to je obično uvod u uvredljiv ili bolan komentar. To poništava nečija osećanja pre nego što je ta osoba uopšte imala priliku da ih izrazi.

Oni koji su dobro vaspitani često su svesni moći koju imaju njihove reči. Oni znaju da ako izjava treba da počne sa „bez uvrede”, verovatno je bolje da ostane neizgovorena.

Biranje poštovanja i ljubaznosti umesto potrebe da se izrazi potencijalno uvredljivo mišljenje, obeležje je dobrog vaspitanja i zrelosti.

Suština je u poštovanju

Ako se udubimo u srž naših razgovora, očigledno je da je poštovanje osnovna nit koja se provlači kroz naše reči i dela. Komunikacija s poštovanjem svodi se na istinsko slušanje drugih, cenjenje njihovih perspektiva i ljubazno i promišljeno odgovaranje.

Treba da shvatimo da naše reči imaju moć da grade ili uništavaju, da leče ili povređuju, da uzdižu ili ruše. I izboru da da tu moć mudro koristimo.

Treba da se trudimo da imamo što više ovakvih dobrih razgovora – onih koji odražavaju ne samo naše dobro vaspitanje već i naše urođeno poštovanje prema drugima.