Tuga i osećaj potištenosti kada doživimo smrt kućnog ljubimca su uobičajeni, ali klinička depresija najčešće nije sastavni deo tog procesa, kažu psiholozi. Podrška voljenih, negovanje uspomena, a pre svega svest o tome da je u redu da tugujete – sve to pomaže da se nosite sa ovim teškim periodom.
Tuga je očekivana i uobičajena kada se desi smrt kućnog ljubimca
Milioni kućnih ljubimaca su deo porodica širom sveta, a mnogi ljudi koji žive sa njimaa tretitaju ih i cene jednako kao i druge članove porodice.
Prirodno je i sasvim u redu da osećate duboku tugu, šok, pa čak i bes nakon gubitka ljubimca. Tuga je normalna lična dimenzija ovog gubitka i kod svakoga se izražava drugačije. Međutim, kada su negativne misli i osećanja neprekidni, iz sata u sat, iz dana u dan, tuga se može preplitati sa simptomima depresije. Na sreću, to nije tako čest slučaj, ali stručnjaci za mentalno zdravlje ipak upozoravaju da se simptomi ne zanemaruju.
Da li je normalno biti depresivan nakon gubitka kućnog ljubimca
Prema DSM-5-TR (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, 5. izdanje, revidirano), tuga može biti veoma intenzivna i ometajuća, ali obično ne vodi kliničkoj depresiji. Kada se to ipak dogodi, uglavnom se javlja kod osoba koje su već sklone depresivnim poremećajima.
Iako klinička depresija nije očekivani deo tugovanja zbog gubitka ljubimca, ipak može da se razvije, i to je nešto pred čim se ne smeju zatvarati oči. Starija, ali i dalje relevantna istraživanja pokazuju da su ljudi koji su nedavno izgubili ljubimca tri puta češće skloni depresivnim simptomima u poređenju sa opštom populacijom.
Dakle, iako ne ispunjavate sve kriterijume za klinički oblik depresije, možete i dalje osećati depresivne simptome, i to je važno shvatiti ozbiljno. Razgovor sa terapeutom ili drugom vrstom stručnjaka za mentalno zdravlje može pomoći u procesu tugovanja.
Razlika između tuge i depresije: Kada smrt kućnog ljubimca može da pokrene ozbiljniju lavinu loših osećanja
Tuga nije stalno stanje. Može biti vrlo intenzivna, posebno u prvim danima nakon gubitka, ali unutar tog bola i dalje može biti mesta za lepe uspomene i radost dok se prisećate svog ljubimca.
Kako vreme prolazi, bol polako jenjava. I dalje možete funkcionisati u svakodnevnom životu, iako vas ponekad preplavi tuga. Sa druge strane, depresija je poremećaj mentalnog zdravlja. Predstavlja stalno loše raspoloženje skoro svakog dana, kao i simptome poput gubitka volje, neprimerenog osećaja krivice, bezvrednosti, problema sa snom i niske energije.
Za razliku od obične tuge, za oporavak od depresije često su potrebni psihoterapija i lekovi, poput antidepresiva. O modelu lečenja odlučuje stručnjak.
Šta je komplikovana tuga?
Ako tuga ne prestaje, ometa svakodnevni život i traje predugo, može se raditi o produženom poremećaju tuge (PGD), poznatom i kao komplikovana tuga. Ovaj poremećaj može podsećati na kliničku depresiju, ali se simptomi direktno odnose na nedavni gubitak i uključuju:
- tugu koja ne popušta
- osećaj gubitka identiteta nakon smrti ljubimca
- osećaj neverice u vezi sa gubitkom
- izbegavanje podsećanja na voljeno biće
- intenzivan emotivni bol
- emocionalnu ukočenost
- osećaj da život nema smisla
- povlačenje iz društva i izolaciju
- snažan osećaj usamljenosti zbog odsustva ljubimca
- ozbiljno narušeno funkcionisanje u svakodnevnom životu.
PGD može uticati i na vlasnike kućnih ljubimaca nije rezervisan samo za gubitak ljudi. Za razliku od PGD-a, klinička depresija ima širi spektar simptoma i može se javiti u raznim okolnostima koje nisu vezane samo za gubitak.
Koliko traje „normalno“ tugovanje za kućnim ljubimcem i kako se uspešno nositi sa ovom tugom?
Ne postoji tačno određeno vreme za trajanje tuge. Tugovanje zbog ljubimca ne mora trajati kraće u odnosu na tugovanje zbog gubitka ljudskog stvorenja. Neka istraživanja čak pokazuju da može trajati i duže.
Jedna od brojnih studija sprovedenih na ovu temu potvrđuje da tuga nakon gubitka ljubimca može ozbiljno da ugrozi svakodnevno funkcionisanje, ali da tuga počinje da jenjava nakon otprilike 2 meseca, dok komplikovana tuga može trajati 6 meseci i duže. No, ni ovde nema prostora za kliničku depresiju, izuzev u posebnim slučajevima i hipersenzitivnom ambijentu osobe koja već ima neke psihičke poteškoće.
Kako se nositi sa tugom zbog gubitka kućnog ljubimca
Najpre, dozvolite sebi da tugujete jer tuga ima svoj tok. Suzbijanje emocija može usporiti proces oporavka. Oslonite se na voljene osobe – ne morate prolaziti kroz tugu sami. Razgovori i zajedničko prisećanje na srećne trenutke mogu biti od velike pomoći. Takođe, bliski ljudi vam mogu pomoći u svakodnevnim obavezama dok ste emocionalno ranjivi.
Sećanja na ljubimca mogu se očuvati putem fotografija, pesama, pisama… To vam može pomoći da izrazite zahvalnost i dobijete osećaj zatvaranja poglavlja. Ako nemate s kim da razgovarate (ili čak i ako imate), vođenje dnevnika može biti siguran način da izrazite svoja osećanja bez straha od osude.
Odmarajte, spavajte, jedite redovno i zdravo. Dajte sebi prostora da budete tužni, ali se ne povlačite u potpunosti iz svakodnevnih zadovoljstava. Ako vam ne ide dobro, potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje, jer oni mogu pomoći u procesu tugovanja, kao i u prepoznavanju dubljih mentalnih poremećaja.
Ne donosite ishitrene odluke o usvajanju novog ljubimca dok ste još u žalosti. Dajte sebi vremena da obradite gubitak i ublažite intenzivne emocije.
Kada osetite da ste spremni, čak i ako osećate blagu tugu, razmislite o svojoj trenutnoj situaciji. Možda su se prioriteti promenili. Ako i dalje osećate prazninu koju samo ljubimac može da ispuni, azili u vašoj blizini će vas rado povezati sa novim prijateljem.
Ukoliko se tuga ne smanjuje ili se javlja trajni osećaji bezvrednosti, tuge i gubitka volje, ne oklevajte: potražite stručnu pomoć.
