Ima ljudi koji se lako zaplaču i teško kontrolišu suze: 6 najčešćih uzroka neobjašnjivog plača

Plakanje samo po sebi nije znak slabosti. Može da bude zdrav odgovor i način da telo i um obrade intenzivne emocije

Ljudi koji se lako zaplaču i teško kontrolišu suze često imaju izraženiju emocionalnu osetljivost, a što može da ima veze sa različitim psihološkim, biološkim i čak socijalnim faktorima. Svi povremeno plačemo, nekad i po nekoliko puta na dan a da uopšte ne znamo pravi razlog plača. A razlozi su brojni - mentalno zdravlje, hormonska neravnoteža, neurološka stanja...

Koji su uzroci neobjašnjivog plača?

Preporučujemo

Plakanje samo po sebi nije znak slabosti. Može da bude zdrav odgovor i način da telo i um obrade intenzivne emocije. Međutim, ako suze postaju svakodnevnica ili se osoba zaplače bez jasnog razloga, razgovor sa terapeutom mogao bi da bude koristan kako bi se istražila dublja pozadina. Mnogo je faktora koji utiči na to što određena osoba plače više nego obično, ili bez očiglednog razloga. Kod žena su najčešći razlozi neobjašnjivog plača - menstruacija, depresija, tuga, trudnoća, loše raspoloženje, nedostatak motivacije ili energije, problemi sa spavanjem i pamćenjem, nedostatak interesa za bebu, osećaj beznađa, krivice...

6 razloga zašto se neke osobe lako zaplaču

Psihoterapeuti izdvajaju 6 najčešćih razloga zbog kojih se ljudi lako zaplaču:

1. Visoka emocionalna osetljivost (senzitivnost)

Neki ljudi su prirodno emocionalno senzitivniji, dublje doživljavaju i pozitivne i negativne emocije. Ova osobina često se opisuje kao visoka emocionalna inteligencija. Visoka emocionalna osetljivost, poznata i kao visoka emocionalna reaktivnost, odnosi se na osobinu ličnosti kada osoba dublje, intenzivnije i često brže reaguje na emocionalne, socijalne i fizičke stimuluse iz okoline. Takve osobe analiziraju i promišljaju o iskustvima više nego većina drugih, često primećuju suptilne detalje koje drugi ignorišu, intenzivno doživljavaju emocije - i pozitivne i negativne, lako ih pogodi tuđa bol, kritika ili nepravda, veoma su empatične, sposobne da „osete“ kako se drugi osećaju...

2. Psihološki faktori - anksioznost i depresija 

Osobe koje pate od ovih stanja mogu lakše da zaplaču, i za to su im potrebni čak i mali, bezazleni "okidači". Anksioznost je stanje mentalnog zdravlja koje uključuje povećani nivo straha, brige ili panike. Svake godine pogađa desetine miliona odraslih osoba u svetu. U ovakvom stanju ljudi se osećaju ranjivima i van kontrole - a to su osećanja koja mogu da izazovu plač. Ako anksiozna osoba počne da plače, pravi razlozi najverovatnije neće biti jasni.

Depresija se stručno opisuje kao stanje mentalnog zdravlja koje karakteriše loše raspoloženje. Može da traje danima, nedeljama, mesecima ili godinama. Osoba koja se bori sa depresijom može da zaplače mnogo lakše ili češće od osoba koje nemaju taj problem. Depresivne osobe, takođe, često osećaju bes i razdražljivost, osećaj krivice i beznađa, osećaj obamrlosti ili praznine, samopuzdanje i samopoštovanje im je izuzetno nisko, nedostaje im interesovanje ili zadovoljstvo za hobije i rituale koje su nekada voleli, pate od slabe koncentracije, imaju probleme sa spavanjem, menja im se apetit, a često imaju i suicidne misli.

Stres i iscrpljenost - Kada je telo pod stalnim pritiskom, emocionalna kontrola slabi.

3. Neurološka i hormonska osnova

Promene u nivou hormona što je tipično za žene u PMS periodu, tokom trudnoće ili menopauze. Hormonske promene, koje se javljaju u vreme menstruacije, mogu da izazovu emocionalne i fizičke simptome. Lekari sve ove simptome zajednički nazivaju predmenstrualnim sindromom (PMS). Studija iz 2013. godine pokazala je da čak 75 odsto žena u reproduktivnom dobu "pati" od PMS sindroma. Neki ljudi, na primer, imaju nizak prag za emocionalne reakcije u mozgu u limbičkom sistemu, koji reguliše emocije. Takođe, određene neurološke ili psihijatrijske dijagnoze (pseudobulbarni afekt) mogu da izazovu nekontrolisano plakanje, iako je to ređe.

4. Naučeno ponašanje i obrazac iz detinjstva

Ako su suze bile način da dete dobije pažnju ili utehu, neki ljudi mogu nesvesno razviju takav  obrazac češćeg plakanja kao način izražavanja potrebe. Ljudi odgajani u okruženju koje je bilo empatično prema emocijama često su i slobodniji da ih ispolje.

5. Nedostatak emocionalne regulacije

Neki ljudi nisu naučili kako konstruktivno da upravljaju emocijama, pa su suze jedini način da se izbace nagomilani osećaji. S druge strane, tu je i "burnout" ili izgaranje zbog posla koje se već nekoliko godina tretira kao zvanična dijagnoza. Opisuje ekstremnu mentalnu i fizičku iscrpljenost koju osoba može da doživi kada je izložena prekomernom, produženom stresu. Takvo stanje može da utiče na sposobnost osobe da reguliše svoje negativne emocije, što može dovesti do emocionalnih ispada i plača.

6. Nerešena tuga 

Tuga je složen proces koji se dešava kada neko izgubi nekoga ili nešto važno. Proces je različit kod osoba, ali je plakanje često sastavni deo tuge. Neki ljudi doživljavaju odloženu ili produženu tugu koja se vremenom ne poboljšava. Stručnjaci to nazivaju „komplikovanom“ ili „nerešenom“ tugom. A ona može dovesti do toga da se neka osoba iznenada zaplače, bez ikakve "najave" ili upozorenja.