Zašto neki ljudi za ljubimce biraju pauka, zmiju ili druge egzotične životinje i ima li to veze sa narcizmom?

„Tamna strana ličnosti“ može uticati na vezanost prema kućnim ljubimcima - i tradicionalnim i egzotičnim, kažu naučnici. A šta stvarno poručuju drugima oni koji za ljubimca biraju, na primer, zmiju?

„Tamna strana ličnosti“ može uticati na vezanost prema kućnim ljubimcima, i tradicionalnim i egzotičnim, tvrde neki naučnici. Skloni smo da kažemo da vremenom počinjemo da ličimo na svog ljubimca. Ima li nekih intrigantnih psiholoških činjenica koje potkrepljuju ovu izreku?

Osobine ličnosti vlasnika između izbora za ljubimca pasa, mačaka, zmija...

Preporučujemo

Većina istraživanja o ličnostima vlasnika kućnih ljubimaca fokusira se na razlike između „ljudi koji vole pse“ i „ljudi koji vole mačke“. Međutim, vrlo malo se zna o tome kako se ponašaju vlasnici ljubimaca sa izraženim takozvanim „tamnim stranama i crtama ličnosti“, poput narcizma. Jedno novo istraživanje, objavljeno u časopisu Anthrozoös, upravo se bavilo ovim pitanjem i donelo je zanimljive uvide.

Istraživački tim, predvođen psihološkinjom Jennifer Wonk (Dženifer Vonk) sa Univerziteta Okland (Oakland University), ispitivao je kako narcizam i crte graničnog poremećaja ličnosti utiču na emocionalnu povezanost ljudi sa kućnim ljubimcima, kako tradicionalnim (psima, mačkama, hrčcima), tako i egzotičnim (zmijama i drugim gmizavcima, paucima, pacovima...).

Očekivanja istraživača, predrasude i pretpostavke

Istraživači su pretpostavili da bi osobe sa izraženim narcizmom mogle češće birati neobične kućne ljubimce kako bi privukle pažnju. Međutim, budući da je narcizam povezan sa površnim odnosima i manjkom empatije, očekivali su i slabiju emocionalnu vezu tih osoba sa životinjama.

Takođe su predvideli da bi osobe sa osobinama graničnog poremećaja ličnosti (impulsivnost, nestabilnost, anksioznost, neprijateljstvo) mogle pokazivati slabiju povezanost sa ljubimcima. Na osnovu prethodnih istraživanja, očekivali su da će neurotične osobe pokazivati jaču vezanost prema ljubimcima.

Kako je istraživanje sprovedeno?

U studiji je učestvovalo 325 vlasnika kućnih ljubimaca, uglavnom studenata i ljudi regrutovanih putem interneta. Od njih, 217 je ocenilo svoju povezanost sa tradicionalnim ljubimcima, dok je 108 učesnika ocenjivalo vezanost prema egzotičnim vrstama poput guštera, zmija, majmuna, insekata i pacova.

Korišćene su sledeće psihološke skale:

Big Five – standardni test ličnosti koji meri ekstrovertnost, otvorenost, savesnost, neurotičnost i prijatnost.

Skala vezanosti za ljubimce – napravljena je kombinovanjem 64 tvrdnje iz postojećih skala koje mere emocionalnu povezanost sa životinjama.

Inventar patološkog narcizma – razlikuje grandiozni narcizam (manipulativnost, osećaj superiornosti, pravo na posebni tretman) i vulnerabilni narcizam (nesigurnost, emocionalna nestabilnost).

Skala osobina graničnog poremećaja ličnosti – meri crte poput straha od napuštanja i emocionalne nestabilnosti.

Egzotične životinje, narcizam i vezanost: Iznenađujući rezultati

Mnogi rezultati nisu bili u skladu sa početnim očekivanjima. Osobe sa izraženim narcizmom nisu češće posedovale egzotične ljubimce, niti su pokazivale slabiju emocionalnu vezanost prema svojim životinjama.

Međutim, dublja analiza otkrila je nekoliko zanimljivih obrazaca.

Na primer, osobe sa vulnerabilnim narcizmom bile su više vezane za svoje ljubimce, ali samo ako su imali egzotične vrste. Osobe sa grandioznim narcizmom pokazivale su jaču emocionalnu povezanost samo sa tradicionalnim ljubimcima.

Kao i u ranijim studijama, osobe sa visokim nivoima prijatnosti i otvorenosti bile su jače vezane za ljubimce. Suprotno očekivanjima, neurotičnost nije bila povezana sa emocionalnom vezanošću za životinje. Osobe sa osobinama graničnog poremećaja ličnosti pokazivale su nešto slabiju povezanost sa ljubimcima.

Uopšteno, učesnici su bili više emotivno vezani za tradicionalne nego za egzotične ljubimce. Žene su bile znatno više vezane za svoje ljubimce nego muškarci.

Lična perspektiva i etički aspekti

Autor teksta, psiholog Hal Hercog, nije bio iznenađen što narcizam nije povezan sa izborom egzotičnih ljubimaca. On se priseća kako je u srednjoj školi držao zmije i guštere u podrumu ne da bi impresionirao druge, već iz iskrenog divljenja prema njihovoj neobičnoj lepoti.

Dodaje da neki vlasnici egzotičnih ljubimaca osećaju i društveni pritisak. Jedna njegova studentkinja, koja je sama držala pacove, otkrila je da mnogi ljubitelji tih životinja skrivaju svoje afinitete zbog negativnih reakcija okoline.

Međutim, Hercog se pitao da li je etično držati egzotične životinje u zatočeništvu.

Bioetičarka Džesika Pirs (Jessica Pierce) , u svojoj knjizi Run, Spot, Run: The Ethics of Keeping Pets, tvrdi da je okrutno držati divlje životinje, čak i ptice i tropske ribe u kavezima samo radi ljudskog zadovoljstva. Hercog priznaje da se sada slaže sa tim stavom.